Društvo

4 KORONA SAVJETA Jesen je na vratima, vraćamo se u zatvorene objekte, evo kako da se ponašamo

Bliži se 1. septembar i polazak u školu, te vam donosimo četiri važna savjeta kako da izbjegnete probleme koje još uvijek epidemija nosi sa sobom.

4 KORONA SAVJETA Jesen je na vratima, vraćamo se u zatvorene objekte, evo kako da se ponašamo
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER

Naime, kako omikron soj za većinu populacije ne predstavlja veliki problem, kao što je nekada činio delta soj, došlo je do opuštanja i potpunog zanemarivanja osnovnih preporuka, kao što su zaštitne maske i distanca. Iako mnogima korona neće načiniti značajnu štetu, možete biti prenosilac, i na taj način ugroziti onoga ko je u riziku, a to su stariji, hronični bolesnici, kao i svi oni koji imaju neku osnovnu bolest.

Počinje škola

Školsko zvono oglasiće se za nekoliko dana, a đaci će se vratiti u klupe, što predstavlja dobru podlogu da virus nastavi da cirkuliše, samo jačim intenzitetom. Takođe, mnogi su se vratili sa odmora a neki od njih su zaraženi iako nemaju simptome. Za početak, budite oprezni u komunikaciji sa starijima.

Pročitajte još

Svakako, školska deca nisu ugrožena jer se prema trenutnim pokazateljima jasno vidi da su razvili dobar odgovor, što se odnosi na decu koja nemaju neku osnovnu bolest. S druge strane, i ostatak populacije, bilo vakcinacijom ili prirodnim prokužavanjem stekao je imunitet, ali svakako to ne znači da je korona iskorenjena, jer će se to, prema rečima lekara, postići samo masovnom vakcinacijom i to onim vakcinama koje su prilagođene novim sojevima.

1. Nosite masku u zatvorenom

Ukoliko spadate u kategoriju onih sa slabijim imunitetom i podložni ste infekcijama, najbolja preporuka za vas je da nosite masku u zatvorenom prostoru gde cirkuliše veliki broj ljudi. N95 je maska koju preporučuju lekari, a kako nam dolazi jesen, i otvara se mogućnost širenja zaraze, moguće je da će u nekom momentu ako dođe do porasta brojeva, ova mera i biti vraćena kao obavezna. Ipak, to je još uvek neizvesno, ali svakako stoji kao preporuka.

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović već je u razgovoru za „Blic“ u nekoliko navrata isticao da treba nositi masku ukoliko se nalazite u nekom prostoru gde cirkuliše veliki broj ljudi.

– Oni koji spadaju u rizičnu grupu, a imaju potrebu da odu u neku prostoriju zatvorenog tipa, poput tržnice, pošte, banke, prodavnice, neka nose masku. To se i primećuje kod starijih ljudi, oni nisu ni prestali da ih nose kada odlaze do prodavnice ili kada ulaze u neku instituciju zatvorenog tipa, objasnio je nedavno profesor Tiodorović za „Blic“.

Dakle, ako ste u riziku, ili pak sumnjate da ste možda zaraženi, iako nemate simptome, pre nego što krenete „među ljude“ stavite masku, značiće i vama, ali i onima koji su u riziku.

2. Dijete ne šaljite u školu ako ima simptome

Ukoliko kod djeteta primetite simptome koje mogu ukazivati da je zaraženo koronom, ima blagu temperaturu, dijareju bolove u mišićima, ili slično, koliko god simptomi bili blagi, ne šaljite dete u školu. Drugo, odvedite ga ljekaru, kako biste precizno utvrdili o čemu se radi.

-Ako dijete ima simptome, ne treba da ide u školu, objasnio je profesor Tiodorović.

Iako školske djece nema u velikoj mjeri među zaraženima, to ne znači da se virus neće širiti dalje. Oni, prema sadašnjim pokazateljima, nisu ugroženi, ali u problemu mogu biti bake i deke, ukoliko spadaju u one sa visokim rizikom.

3. Primite četvrtu dozu

Iako među proizvođačima vlada trka oko novih vakcina, odnosno onih koje su prilagođene novim sojevima, ne treba zaboraviti na one koje već imamo i koje su već dostupne. Ukoliko neko nije primio četvrtu dozu, a radi se o osobi koja spada u visokorizičnu, ne bi trebalo da čeka nove vakcine, već bi trebalo da primi svoju buster dozu.

FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Nove vakcine, trebalo bi da budu dostupne u jesen, ali se još uvek ne zna tačan period kada bi se to moglo desiti. Naravno, starih vakcina ima na raspolaganju i ako je protekao određeni period od treće doze, svako ko želi može primiti četvrtu dozu.

4.Javite se lekaru ako osećate tegobe zbog postkovida

Postkovid polako postaje globalni problem, jer sve više je onih koji osećaju razne tegobe koje su izazvane postkovidom. Lupanje srca, probadanje, zamor, ali problemi sa koncentracijom, bolovi u mišićima, sve su to simptomi koji ukazuju da bolujete od produženog kovida.

Infektolog prof. dr Vilijam Šafner sa Vanderbilt univerziteta u Nešvilu u Tenesiju izjavio je da produženi kovid oredstavlha problem za veliki broj ljudi. Neke studije pokazuju da 30 odsto ljudi koji su se oporavili od akutnog kovida imaju i dalje simptome. Nekada su oni umjereni, nekada vrlo složeni i traju duže od tri meseca poslije izlječenja.

– Neki od njih imaju simptome koje nazivamo umjerenim, poput gubitka čula ukusa i mirisa što vremenom ide na bolje. Neki ljudi imaju fizičke posledice poput stalnog bola u zglobovima i mišićima, zatim osećaj kratkog daha, a postoje i ljudi koji imaju problema sa koncentracijom. Zato nam je potrebna čitava paleta specijalista koja radi sa njima kako bi se nosili sa tim simptomima na duži rok – pojasnio je Šafner za Juronjuz.

Osim tromboze i promena na plućima korona može ostaviti neurološke posledice, ali i promene na zglobovima. Tako pacijenti koji imaju “Brain fog” ili “maglu u glavi”, ne mogu da se koncentrišu, žale se ne mogu ni da odgledaju film, ne mogu da čitaju knjigu, ne mogu da uče, imaju teški poremećaj spavanja, piše Juronjuz Srbija.

Postkovid sindrom se najčešće javlja kod pacijenata koji su imali teži oblik kovida, lečeni su u jedinicama intenzivne nege, bili na visokim protocima kiseonika.

Kardiovaskularni bolesnici mogu osjetiti posljedice

Kod hroničnih kardiovaskularnih bolesnika poznato je da će nakon što se zaraze imati veće šanse da njihova bolest uznapreduje i nakon „izliječene“ korone. Ipak, kovid-19 od samog početka deluje individualno, ali se svakako kroz postkovid period ogleda višestruko delovanje.

Doc. dr Tomislav Kostić, direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti UKC Niš objasnio je za Blic da se tegobe u postkovid periodu mogu javiti kod hroničnih bolesnika, kod onih koji su imali teži oblik infekcije, ali da se može javiti i kod potpuno zdravih ljudi.

– Osim što su te tegobe karakteristične za postkovid period kod hroničnih bolesnika, sve se to može manifestovati i kod zdravih ljudi i to iznenada. Postkovid nam je donio mnogo nespecifičnih simptoma, različitih kliničkih slika koje mogu zavarati, tako da otprilike tegobe traju od tri do šest mjeseci. Ako se jave bolovi, obavezno se treba javite lekaru, oni koji već imaju svoju terapiju treba da je uzimaju na vrijeme, da ne preskaču, ali i da odlaze na redovne preglede. Generalno, kada se javi bol u središnjem dijelu srca, koji se širi ka donjoj vilici, kroz grudni koš, levo rame i ruku, ali i nakon fizičkih aktivnosti treba ispratiti, provjeriti i lečiti, zato je važno uspostaviti dijagnozu i to na vrijeme – kaže dr Kostić.

EKG, ultrazvuk srca, test opterećenja, laboratorisjke analize, pa i koronarna angiografija koji predstavlja zlatni standard, sve su to metode koje služe da se najpre precizno postavi dijagnoza, a zatim i pristupi lečenju.

Prihvati notifikacije