Tako je uvijek u kriznim situacijama. Valjda su ljudi vidjeli da niko nije pošteđen od bolesti i umiranja, da nas sve, na kraju puta čeka raka, pa su malo presložili svoje prioritete, kaže Subašić za Srpskainfo.
Mada priznaje da ima istine u staroj narodnoj izreci da „sit gladnom ne vjeruje“, te da su, kad je u “Mozaikovoj” javnoj kuhinji “Obork ljubavi” ponestalo hrane, prvi u pomoć pritekli oni koji ni sami nemaju mnogo, Subašić kaže da naprosto nije istina da su siromašni, po definiciji, humanijih od bogataša.
– To je predrasuda, koja nema mnogo veze sa stvanrim životom. Upoznao sam mnogo ljudi koji, narodski rečeno, „leže na parama“, a da to njihova okolina ni ne zna. Oni se ne bahate, naprotiv žive skromno, a pri tom daju mnogo svog novca, kako bi podržali humnitarne, sportske, obrazovne i druge projekte od važnosti za zajednicu. I to niko ne zna, jer oni ne žele da se to zna – kaže Subašić.
S druge strane i među sirotinjom, kako kaže, ima jako ogorčenih. samoživih, dvoličnih i pakosnih ljudi.
– To što je neko siromašan, nije nikakva garancija da je solidaran i dobar čovjek – kaže ova humanitarac.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu