U Savezu udruženja poljoprivrednih proizvođača RS naglašavaju da je u Srpskoj ostvaren prosječan prinos pšenice od 6,5 tone po hektaru.
– Pšenica je odlično rodila, a dobrog je i kvaliteta. Takođe, ima prihvatljivu tržišnu cijenu od 30 do 33 feninga po kilogramu, što znači da je, za njene proizvođače, ova kultura rentabilna. Očekuje se da će ove godine pšenica biti posijana na 35.000 do 40.000 hektara – kaže za Srpskainfo predsjednik ovog saveza Stojan Marinković.
Po njegovim riječima, dobar je i prinos soje, čija je žetva skoro privedena kraju. Prinos je od 3,5 do 4,5 tona po hektaru, a cijena 66 feninga po kilogramu, čime ratari, takođe, mogu da budu zadovoljni.
– Agrometeorološki uslovi su ove godine bili povoljni za kukuruz, a očekujemo prinos i preko deset tona po hektaru. Tamo gdje je tlo manje plodno, prinos bi mogao da bude između sedam i osam tona, što je dobro za niže klase zemljišta. Očekujemo da će njegova cijena biti oko 30 feninga po kilogramu, čime bismo bili zadovoljni – poručuje Marinković.
Dok ratari, zbog dobrih prinosa i kvaliteta žitarica, zadovoljno trljaju ruke, voćari nemaju čime da se pohvale. U Udruženju voćara RS ističu da su podbacile sve voćarske kulture, neke i do 80 odsto, pa čak i više. Objašnjavaju da je sve krenulo nizbrdo još proljetos, kada su mrazevi uništili gotovo polovinu proizvodnje.
– Rod trešnje i breskve je jako slab, a ovo voće je podbacilo za čak 80 odsto, u odnosu na očekivanja, odnosno sezone kad smo bili zadovoljni prinosima. I ono što smo ubrali lošeg je kvaliteta. Prinos šljive je manji za oko 60 odsto, jedino je na Majevici rod i kvalitet ovog voća bio dobar. Kruška je isto podbacila za toliko, a najveći dio ovog voća završiće u industriji. Rod jabuke je prepolovljen, čemu je doprinio i grad koji je pogodio Potkozarje pred sami početak berbe – ističe za Srpskainfo predsjednik ovog udruženja Dragoja Dojčinović.
Objašnjava da će se loša godina odraziti i na cijene voća na našem tržištu.
– Cijena će biti veća, a potražnja manja, što je uslovljeno i kupovnom moći građana. Nekako ćemo pregurati do januara i februara, kada treba očekivati značajnije poskupljenje voća. S obzirom na to da je i u Evropi za skoro 40 odsto manje voća, kojeg nema na zalihama ni u hladnjačama, i ono što dođe iz uvoza neće biti jeftino – poručuje Dojčinović.
Situacijom na terenu zadovoljni su i u Ministarstvu poljoprivrede, s obzirom na to da su prinosi, kao i u Srbiji, bili rekordni. Ministar Boris Pašalić istakao je da Srpska od nastanka nije imala tako dobre prinose u poljoprivrednoj proizvodnji kao ove godine.
– Prosječan prinos pšenice dostigao je sedam tona po hektaru, a rekordan rod će zabilježiti i kukuruz, koji je tradicionalno najvažnija poljoprivredna kultura kod nas. Sve ovo je, naravno, ostvareno zahvaljujući i povoljnim vremenskim uslovima, ali i podsticajima koji su, kada je u pitanju, recimo, pšenica, godinama među najvećima u regionu. Osim toga, podsticaji su redovni, isplata nije bila nikad redovnija nego ove godine, što sveukupno pomaže u prevazilaženju svih problema u vezi epidemije virusa korona. Od početka godine i pojave virusa cilj nam je bio proizvodnja što više hrane i u tome smo uspeli – navode iz Ministarstva, podsećajući da su se pojavili i tržišni viškovi mesa, mllieka i povrća, a da su reagovali otkupom.
Autori: Maja Radoja, Valentina Mišljenović
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu