Međutim, na to koliko će čitav doživljaj biti prijatan ili traumatičan u velikoj meri mogu da utiču ljudi koji su prisutni u tim ključnim trenucima. Posljednjih nekoliko dana široj javnosti je postalo jasno u kojoj meri je akušersko nasilje prisutan probem u Srbiji.
Priče novinarki Mine Smiljanić i Tijane Radonjić ohrabrile su i druge žene da, poslije mnogo godina, konačno progovore o verbalnom zlostavljanju koje su pretrpile u najosjetljivijim trenucima svog života.
Uznemirujuće iskustvo Mine Smiljanić sa doktorom Tomislavom Krajinovićem, otvorilo je Pandorinu kutiju iz koje je izletilo mnoštvo, podjednako strašnih priča, drugih žena.
Brojne uvrede na račun fizičkog izgleda porodilja i druge vrste komentara ukazivale su na to da doktor ima strašan animozitet prema ženama.
– Još se sjećam reči “Zašto si tako debela, kako da ti ubodem iglu?” A ja namučena satima i indukcijom – podelila je jedna žena svoje iskustvo sa dr Krajinovićem na internetu.
Kako ovako strašne uvrede mogu dugotrajno da utiču na psihu žena, otkriva za Telegraf psiholog Aleksandra Janković.
– Bez obzira na kontrakcije i bolove, porođaj bi trebalo da bude jedan od najljepših trenutaka u životu svake žene, koji treba da pamti po podršci, ljubaznosti i pozitivnim porukama koje joj se upućuju i kojima je bodre. Mnoge žene poslije porođaja upamte neke lijepe i tople momente, kada su ih babica ili lekar pomilovali po kosi ili im uputili neku lijepu riječ – kaže Janković.
Isto tako, porođaj može da ostane u pamćenju kao traumatično i strašno iskustvo ukoliko, pored svih strahova i bolova, žena mora da trpi i verbalne uvrede na račun svog izgleda.
– Karakterisanje žena na ovaj način, je izraz dubokog animoziteta prema ženskom rodu i potpuno nepoštovanje ličnosti tih osoba. U trenutku porođaja žene doživljavaju razne senzacije, a neke od njih su osjetljivije i možda otežavaju posao zdravstvenim radnicima. Međutim, veliki broj ljudi koji rade u akušerstvu znaju kako da im pomognu i da ih smire – ističe psiholog.
Aleksandra naglašava da u zdravstvu postoje ljudi koji zbog nekih svojih psiholoških razloga nisu u stanju da se ponašaju korektno, i koji bi trebalo da prestanu da se bave ovim poslom jer im očigledno ne leži.
– Komentarisanje ženskog tijela na bilo koji način u trenutku kada je ono i te kako izmenjeno, blago rečeno, neoadekvatno je. Zato bi te osobe trebalo da budu jasno procesuirane i izdvojene iz procesa rada jer je sasvim očigledno da više štete nego što koriste. Ovaj oblik ponašanja je nedopustiv i očigledno ostavlja traume – izričita je Janković.
Činjenica je da takvi komentari, kako Aleksandra kaže, mogu da utiču na smaopoštovanje žene, koja prolazeći kroz drugo stanje ima strahove da li će uspjeti da se povrati u željenu formu.
– Generalno, komentari na račun izgleda su nedopustivi, to je oblik diskvalifikacije. Izuzetno je važno da se ovakvi problemi iznesu u javnosti i da otvoreno pričamo o njima – kaže psiholog.
Kako možemo da pomognemo ženama koje su bile žrtve akušerskog nasilja?
– Uvijek možemo da ih podsetimo kako su mnoge žene poslije porođaja bez problema povratile svoju staru formu, i kako je njihov izgled sasvim adekvatan stanju u kom se nalaze. Opet, čak i kada postoji neki kilogram viška, žene obično posle porođaja zablistaju. Možemo im pomoći vedrinom i upućivanjem na to da je njihov život zauvijek promenjen na bolje, jer su dobile nekog koga će voljeti najviše na svijetu – savetuje Aleksandra.
Čak iako je bolničko osoblje ljubazno, često se desi da žene zbog bolova i traume od prvog porođaja odustanu od sljedeće trudnoće. Aleksandra smatra da bi bilo neophodno da postoji savjetovalište za porodilje i trudnice, gde bi stručno lice moglo da pomogne ženama koje prolaze kroz neverovatne promjene u životu.
– Bilo bi dobro da postoji neka vrsta psihološke pomoći i podrške poslije porođaja. Kompletan organizam je preživeo drastičnu promjenu. A mnoge žene se ne snalaze odmah u potpuno novoj i užasno odgovornoj situaciji. Zato bi bilo korisno da kroz razgovore sa stručnim licem mama preispita svoje emocije.
Savetovališta za porodilje i trudnice bi bila neophodna. Na ovaj način bi se moglo identifikovati da li postoje neki elementi postporođajne depresije, i na vreme preduprediti razvoj psiholoških poremećaja – zaključila je Aleksandra Janković.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu