Nisam imao dovoljno godina da budem učesnik rata, ali sjećam se tog perioda. Kasnije sam sa ponosom služio vojni rok u Vojsci Republike Srpske. Služenje vojnog roka je uvijek bilo veliko iskustvo i velika škola, nešto što ostaje urezano u sjećanje za sva vremena.
Poslije smo dočekali i formiranje zajedničkih institucija, ukidanje i prenos nadležnosti sa Republike Srske na BiH, pa tako i ukidanje Vojske Republike Srpske. Oni koji su učestvovali u prenosu nadležnosti nose odgovornost za to što su radili, ali isto tako razumijem i to da je tada bilo takvo vrijeme. Ima nas mnogo koji se dobro sjećamo svega toga.
Danas vlasti u Republici Srpskoj imaju veliku odgovornost i veliki posao pred sobom, a njihova procjena je da je baš sada sve spremno da se vrate nadležnosti koje su tada neustavno prenesene na zajednički nivo BIH. Pri tome, ne odgovaraju na neka od najlogičnijih pitanja koje bi svaki građanin Srpske mogao da postavi.
Kao prvo, da li imamo dovoljno jaku podršku Srbije, koja je garant Dejtonskog sporazuma, kao i da li imamo jaku međunarodnu podršku, jer ovo se radi samo jednom u životu? Šta ako Republici Srpskoj uvedu sankcije, koliko dugo možemo ekonomski da izdržimo? Koliki bi procentualno bio odziv Srba iz Oružanih snaga BiH, OBA, SIPA, Granične policije i drugih agencija ka novoformiranim institucijama Republike Srpske? Da li je sve ovo uopšte ikad planirano i da li ima dovoljno prostora u budžetu RS, imamo li finansijsku konstrukciju? Da li je urađena obavještajna procjena eventualnih mogućih sukoba, ko je radio procjenu? Da li MUP RS može da iznese teret eventualnih oružanih incidenata i kriznih situacija i još mnogo pitanja na koje odgovora nema, o kojima se ćuti i za koje zbog ćutanja lako možemo pretpostaviti odgovor.
Na kraju se sve svodi na pitanje da li će narod Republike Srpske zaista platiti cijenu zbog nečije nespretne i nesrećne političke kampanje i borbe za opstanak na vlasti. Jer priča o nezavisnosti i vraćanju Vojske Republike Srpske, bez ikakvog stvarnog planiranja i realne podrške, u suštini je loše upakovana šarena laža za naivnije glasače i spin kojim se želi skrenuti pažnja sa brojnih afera, dugova, uništavanja institucija Srpske. Povlačenje nametnutih zakona može biti legitiman zahtjev, u Parlamentu BiH.
Dakle, SNSD može predložiti u Parlamentu BiH i ukoliko ima dovoljno ruku, sve to i izglasati. Isto tako svjedočimo činjenici da je Narodna skupština Republike Srpske usvojila niz zaključaka kojih se ni oni sami ne pridržavaju. Izglasavanje u NSRS je jednostrani akt, koji od rezultata može dati samo nestabilnost, ekonomski kolaps i sukobe.
Previše neozbiljno zvuče najave vraćanja VRS od strane istih onih koji glatko odbiju prijedlog da se održi posebna sjednica NSRS o pravima boraca VRS. Ne nekih zamišljenih, budućih boraca VRS, nego onih stvarnih, koji su dio svog života ugradili u Republiku Srpsku.
O nezavisnosti i vojsci Republike Srpske nam pričaju oni koji izdajnicima nazivaju djecu poginulih boraca Vojske Republike Srpske, vojnike koji su na prvim linijama stvarali Srpsku, višestruko ranjavane i ratne vojne invalide. Za njih kažu da su bakirovci, jer nisu članovi njihovih partija, a istovremeno pozivaju na srpsko jedinstvo.
Pri tome, niko da siđe među narod, da čuje šta misle i oni koje predstavljaju. A šta zaista misli narod? Kažu da treba da otvaramo fabrike, da nam mladi ostaju ovdje, da imaju uslove da zasnuju porodice i rađaju djecu. Da imaju gdje da se školuju i liječe. Da se borimo protiv kriminala i korupcije u svim institucijama. Da jačamo ekonomski, a ne na riječima. Da budemo domaćini, a ne da imamo kolaps i prezaduženost u svim javnim preduzećima. I još mnogo toga, što se može čuti kad se živi, radi i razgovara s narodom.
Stvarno vraćanje nadležnosti se dogovara diplomatskim putem, pomno se planira i sprovodi uz snažnu podršku. Vojsku Republike Srpske ne možemo finansirati kreditom sa londonske berze, nego domaćinskim radom, racionalnim trošenjem javnih sredstava i jakom ekonomijom. Drugim riječima, kada zaista steknemo uslove da vratimo Vojsku Republike Srpske, istovremeno ćemo biti toliko jaki i razvijeni da nam to neće predstavljati nikakav problem.
Do tada, prestanite ponižavati Vojsku Republike Srpske i vući je kroz dnevnopolitičko blato. Vojska Republike Srpske su oni ljudi koje ne primjećujete, oni koji vam donose kafe, oni koji vam sipaju gorivo na pumpama, oni koji rade po dva posla da bi školovali djecu, oni koji su davno ili skoro otišli vani da zarade za hljeb. To su junaci koji su stvorili Republiku Srpsku, to nisu nikakve “kategorije”. Pitajte malo njih šta misle o Republici Srpskoj, o političarima, o vlasti, o tom šta nam je prioritet i šta treba da radimo.
(Goran Selak, predsjednik SPS)
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu