Marko Bilbija, šef Tima za kandidaturu Banjaluke, istakao je da kako se finale približava, aktivnosti na kandidaturi veoma intenzivne i napomenuo da u Banjaluku, u okviru ovog procesa, 11. septembra dolaze i eksperti za kulturu iz Evropske komisije, koji će odlučvati o tome koji će se grad okititi prestižnom titulom.
Oni će se na licu mjesta detaljno upoznati sa stanjem na terenu te upoznati nosioce projekta – rekao je Bilbija i dodao da će završna prezentacija banjalučke kandidature biti održana 24. septembra u Briselu, te da će Evropska komisija dan kasnije, 25. septembra, odlučiti ko će od tri gradova finalista – Banjaluke, Mostara i norveškog Boda biti izabran za Evropsku prestonicu kulture 2024. godine, u kategoriji zemalja izvan EU.
Evropska prestonica kulture (EPK) je najdugovječniji i najpoznatiji program kulture Evropske unije i sastavni dio programa Kreativna Evropa, koji sprovodi Evropska komisija za podršku i sufinansiranje projekata iz oblasti kulture.
– Mogućnost da gradovi iz država koje nisu članice Evropske unije apliciraju je novitet, koji je 2016. započeo dodjelom ove titule Novom Sadu za 2021. godinu. Od tada, svake tri godine, uz dva grada iz država Evropske unije, po jedan grad iz ostalih postaje prestonica kulture, te je tako za 2024. godinu počela trka u kojoj je Banjaluka prošla u finalni izbor zajedno sa Mostarom i gradom Bodo iz Norveške – objasnio je Bilbija.
Sam aplikacioni formular je set pitanja kroz koja grad kandidat predstavlja svoj petogodišnji plan razvoja kulture, da bi se u titularnoj godini mogao nazvati Evropskom prestonicom kulture. Na taj način svi gradovi imaju istu početnu poziciju, budući da se ne ocjenjuje šta grad trenutno ima, nego kakav plan razvoja nudi svojoj kulturnoj sceni.
– Određeni uslovi moraju da se zadovolje da bi grad uopšte mogao da aplicira, a to su da ima usvojenu Strategiju razvoja kulture, da ima političku podršku na svim nivoima, te da budžet grada za kulturu ne smije da pada niti da stagnira, nego da je u konstantnom rastu – dodao je.
Aplikaciona knjiga treba da predstavi projektni program, kapacitete za implementaciju, modele finansiranja, menadžment projekta, vezu sa strategijom razvoja kulture, evropsku dimenziju i mnoge druge aspekte samog projekta Banjaluka 2024, a sve to sa umjetničkom vizijom i kroz kreativni narativ.
– Tim Banjaluka 2024 je još od 2017. godine kroz prve pripreme pristupio radu na aplikaciji sa željom da se uključi cjelokupna kuturna scena, budući da projekat ovih dimenzija mora da uključi sve kulturne aktere i bude rezultat i djelo samog grada. Prateći takvu metodologiju, Tim je uključio direktno institucije kulture i obrazovanja, nezavisni sektor, pojedince, pa i samu publiku kroz prvo istraživanje kulturnih potreba obavljeno za dokument Strategije razvoja kulture, takođe prvog dokumenta ovog tipa ne samo u Banjaluci, nego i u cijeloj Bosni i Hercegovini – pojašnjava on.
Organizovan je otvoreni javni poziv za projektne ideje, 12 fokus i radnih grupa, 15 javnih događaja, preko 100 kulturnih radnika je dalo direktan doprinos sadržaju aplikacije, a preko 5000 građana je učestvovalo u procesu pripreme.
– Osim domaćih snaga, angažovani su i međunarodni eksperti iz svijeta Evropskih prestonica kulture, kulturnog menadžmenta, kreativnih industrija i ostalih polja kulture, važnih za pripremu ovakvog projekta, te smo iskoristili iskustvo proteklih gradova koji su ponijeli ovu titulu. Radili smo kroz konsultacije i radionice sa članovima i vođama timova koji su vodili prestonice kao što su Vroclav, Maribor, Plovdiv, Plzen, Košice, Barselona, San Sebastijan, Eleusina, Novi Sad, Matera, Golvej, Temišvar i drugi – rekao je.
Za gradove iz zemalja koje nisu članice Evropske unije proces apliciranja se sastoji iz dva kruga selekcije. U prvom se šalje prva aplikaciona knjiga, takozvani “Bid Book”, koji ima izvijesna tehnička ograničenja (broj strana i ostali formalni zahtjevi).
– Drugi, finalni krug podrazumijeva tri faze, od kojih je prva slanje druge aplikacione knjige čiji je sadržaj ovaj put značajno uvećan, suštinski udvostručen, te zahtijeva dosta detaljniji i konkretniji pristup, pogotovo što se tiče obrazloženja implementacije projekta, ali i svih ostalih dijelova. Druga faza je posjeta delegata Panela Evropske komisije gradu kandidatu kako bi na terenu upoznali Tim za pripremu, gradonačelnika, institucije, nezavisni sektor i sve učesnike i nosioce projekta. Treća faza finalnog kruga selekcije je prezentacija u Briselu, pred Panelom Evropske komisije – dodao je Bilbija.
Samu aplikaciju je potrebno prezentovati, odnosno “braniti”, a kako on kaže, u tome učestvuje Tim koji je pripremao aplikaciju zajedno sa gradonačelnikom grada.
– Uslovi su veoma striktni, u smislu da je veoma ograničeno vrijeme za prezentaciju, da je određen maksimalan broj prezentera, te da je nakon same prezentacije koja traje 30 minuta predviđeno vrijeme od 75 minuta za pitanja Panela na koja odgovara prezentacioni tim – rekao je on.
Prilika za sve sfere razvoja Grada
Marko Bilbija: Budući da je ovo razvojni projekat, svakom gradu kojem je potrebno da se kultura i kulturna scena dovede u koherentniji sistem, razvije i proširi, ova titula je od neizmernog značaja, a o čemu vrlo plastično govore velike transformacije koje sam grad doživi nakon što je ponese. Dovoljno je da pogledamo ka gradovima u našem neposrednom okruženju, a u relativno sličnom kontekstu, koji su putem ove titule doživjeli velike promjene, čak u procesu prije svoje titularne godine, a to su Rijeka i Novi Sad. Veliki broj partnerstava, saradnji i umrežavanja je rezultat tog fokusa koji se stavi na grad koji postane Evropska prestonica kulture, kao i značajan razvoj domaćih kapaciteta u smislu razvoja novih kadrova, njihove mobilnosti, novih programa i nove infrastrukture. Takođe je u velikoj mjeri naglasak stavljen i na razvoj publike i njenu participaciju u stvaranju kulture. U svemu tome se vidi najveća vrijednost ovog projekta, a to je ubrzan i izuzetno intenzivan razvoj koji se gradu pruži kroz jednu ovakvu odskočnu dasku u kontekstu ne samo kulture, nego i svega onoga čemu kultura postane katalizator, a to je turizam, kreativne industrije, urbani razvoj i mnogi drugi aspekti razvoja grada.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu