Svijet

BEZ NJE SE NEĆE MOĆI NIGDJE Razmatra se uvođenje legitimacije o imunitetu na koronu

Pokažete legitimaciju o imunitetu i uđete u autobus, na koncert ili u starački dom.

BEZ NJE SE NEĆE MOĆI NIGDJE Razmatra se uvođenje legitimacije o imunitetu na koronu
FOTO: M. BELJAN/RAS SRBIJA

Da li bi život usred pandemije mogao da se organizuje na taj način? Onaj ko je pregurao Kovid-19, ne bi više morao da se pridržava pravila o suzbiijanju pandemije. Ali, zar to ne bi stvorilo dvoklasno društvo s novim privilegijama i diskriminacijom? I šta je sa zaštitom podataka.

Ideja o uvođenju legitimacije o imunitetu pojavila se takođe i u nacrtu zakona njemačkog ministra zdravlja Jensa Špana (CDU). To je izazvalo protivljenja i to ne samo u redovima opozicije, već i u vladajućoj koaliciji, piše Dojče Vele.

Antitela ima-nema

Virusolozi su u početku vjerovali da onaj ko preleži bolest stiče imunitet i ne može ponovo da se zarazi. Ali, tokom ljeta se pojavilo više izvještaja koji govore o ponovnim infekcijama i antitijelima koja su nestala iz krvi. U međuvremenu se naveliko istražuje, koliko dugo i koliko efikasno imuni sistem može da izgradi sopstvenu zaštitu.

-Neosnovana su nadanja da se legitimacijom može jasno kazati ko prenosi virus, a ko ne – izjavio je početkom septembra, švajcarski virusolog Rihar Nejer.

FOTO: FAMILIE MUELLER, FOCUS.DE / PRIVATNA ARHIVA
FOTO: FAMILIE MUELLER, FOCUS.DE / PRIVATNA ARHIVA

Sada i Etički savjet savetuje da se, „s obzirom na medicinsko-naučno aktuelno stručno stanje“ ne uvodi legitimacija o imunitetu. Ukoliko bi se prevazišla „nesigurnost“, legitimacija bi mogla da bude jedna od opcija. To doduše misli samo polovina Savjeta, druga polovina je skeptična. Dakle – pat situacija među ekspertima.

Uprkos intenzivnim i kontroverznim debatama, Etički savjet ne može da objavi kompromisni stav, saopštila je predsjedavajuća Savjetu Alena Buiks na konferenciji za novinare u Berlinu. Ali, Savjet želi da različite glasove objavi transparentno. Bila je to i u prošlosti „dobra praksa“, izjavila je ta profesorka medicinske etike. Buiks se nada da je rezultat 50:50 „signal polarizovanom društvu“, da se stručno debatuje o različitim pogledima. Ima dobrih razloga za to sa obe strane, dodala je.

Za i protiv

Politika tako na ruke dobija „opreznu normativnu orijentaciju“, ako se „situacija sa dokazima“ poboljša – dakle naučna saznanja o imunitetu, objašnjava Karl Fridrih Getman, kao predstavnik zagovornika legitimacije u Savjetu.

Ali, „za“ ni u toj grupi ne znači da je za legitimaciju o imunitetu koja otvara sva vrata, naglasio je jasno taj profesor filozofije. Umesto toga, legitimacija bi trebalo da se „koristi u određenim, zakonski regulisanim slučajevima“ – na primjer za posebno ugrožene ljude ili zanimanja, odnosno tamo gdje je važan direktan ljudski kontakt.

Grupa koja je za legitimaciju to argumentuje time da bi država morala da vrati ograničenja sloboda. Ali trebalo bi takođe da prihvati i određeni rizik. Zloupotrebe bi država, kao i obično, morala da reguliše novčanim ili drugim kaznama.

Alternative i neželjena dejstva

Oni koji su protiv odbacuju uvođenje legitimacije, ne samo „zbog naučne nesigurnosti, već i iz moralnih i praktičnih razloga“. Tako bi ljudima mogao da bude uskraćen pristup centrima za stručno obrazovanje. Drugačije bi pak moglo da bude u određenim oblastima – dakle obavezujuće u, na primjer, medicini, oblasti njege, uslugama čišćenja, u obdaništima i školama.

U osnovi se radi o tome da ljudi ne bi mogli da zaraze druge, a manje da li je neko imun, objasnila je profesorka etike Judit Zimon. Za to su dovoljni negativni testovi. Tako bi rodbina ili dušebrižnici mogli da posećuju i paze stare ili invalidne osobe.

Osim toga, postoji opasnost da će to podstaći i neke mutne radnje.

– Na primer, ako se neka osoba zbog teške ekonomske situacije ili koristi svjesno izlaže rizicima infekcije – kaže Zimon naglašavajući dakle neželjene efekte.

Politički protivnici projekta se osjećaju potvrđenim odlukom Etičkog saveta i oštrim riječima podvlače svoje odbijanje. Tako je potpredsjednik poslaničke grupe njemačkih liberala (FDP), Mihael Tojrer govorio o „šamarčini za Špana“. Berbel Bas, potpredsjednica poslaničke grupe Socijaldemokrata (SPD) diskusiju je nazvala „fantomskom debatom“.

Narednih dana i nedjelja Vlada Nemačke će predstaviti prerađene planove za pandemiju za početak hladnog godišnjeg doba. Još je nejasno da li će se u njemu pojaviti i – legitimacija o imunitetu.