Politika

BITNA PODRŠKA I LOVAČKOG UDRUŽENJA Koliko su velikim partijama potrebne brojne koalicije

Kandidati za načelnike i gradonačelnike mjesecima se utrkuju za podršku drugih političkih subjekata, pa se sporazumi potpisuju čak i s građanskim udruženjima i novoosnovanim pokretima, koji broje tek nekoliko desetina članova.

BITNA PODRŠKA I LOVAČKOG UDRUŽENJA Koliko su velikim partijama potrebne brojne koalicije
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Iako mnogima djeluje da velike partije nemaju neke koristi od onih manjih s kojim koaliraju ili potpisuju sporazume pred izbore i da su male partije sateliti koji žele dio vlasti, ipak nije sve tako.

Zbog toga su političke partije sporazume potpisivali s raznim udruženjima penzionera, udruženjima Roma, pokretima zelenih, pa čak i nekim kulturno-umjetničkim društvima!?

Stručnjaci kažu da je na lokalnim izborima važna podrška čak i lovačkih ili sličnih lokalnih udruženja, jer je svaki glas bitan, pa mali koalicioni partneri često znaju biti tas na vagi.

Obostrani interes

S tim je saglasan i politički analitičar Velizar Antić, koji kaže da je na izborima svaki glas i svaka podrška bitna i može da napravi razliku na kraju kada se broj glasova raspoređuje u mandate.

– Važnost svakog glasa na lokalnim izborima je mnogo veća iz prostog razloga što za jedan mandat u lokalnoj skupštini treba manje glasova nego što je to slučaj za, recimo, Skupštinu Republike Srpske. Iz tog razloga i velike i male političke partije imaju obostrani interes da zajedno nastupe na lokalnim izborima kako bi udruženim snagama osvojile što veći broj mandata – objašnjava Antić.

FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Dodaje da su male političke stranke svjesne da ukoliko nastupe pojedinačno na izborima, nemaju skoro nikakve šanse da osvoje mandat.

– Zbog toga ulaze u koaliciju s većim političkim partijama i daju svoje ljude na listu, jer na taj način povećavaju svoje šanse da se nađu u lokalnoj skupštini. Takođe, čak i ukoliko ne prođe njihov kandidat one sigurno ovakvim potezom ostvaruju dobar kontakt s većim političkim partijama i mogu da traže “protivuslugu” u vidu raspodjele resursa na lokalnom nivou. S druge strane, i velike političke partije su svjesne da im snaga jača što više okupe na svojoj listi kako predstavnika malih političkih partija, tako i raznih nevladinih organizacija, pokreta i udruženja, jer znaju da svi oni imaju određeni uticaj na građane – objašnjava Antić.

Pročitajte još

Stranačka (ne)disciplina

Dodaje da postoji obostrani interes da se udružuju i na taj način ostvare što bolji rezultat, što i jednima i drugima, nakon raspodjele mandata, može donijeti korist.

– Podrška bilo kom kandidatu desetak ili više malih političkih partija, udruženja, nevladinih organizacija, sasvim sigurno donosi nove glasove i jača poziciju na izborima. Ovo je naročito značajno za pozicije gradonačelnika ili načelnika gdje je svaki pojedinačni glas itekako značajan – smatra Antić.

Da li sporazum sa 15 ili 20 stranaka i udruženja na papiru znači i sigurno pobjedu na izborima pitali smo sociologa i redovnog profesora Univerziteta u istočnom Sarajevu, Dragu Vukovića. On smatra da je stanje na terenu nešto drugačije.

– Imati podršku od pet do 20 stranaka, to zvuči kao već gotova stvar za izbor nekog kandidata. Šta to znači u praksi? Prvo, u našim uslovima neuređenosti stranaka i slabe stranačke discipline (čast izuzecima) glasači slabo slušaju svoje lidere. Drugo, postoji tu dosta nedosljednosti i političke nekorektnosti da se i pored formalne podrške na terenu radi suprotno. Treće, veliki broj malih stranaka koji daju potpis na te široke koalicije imaju vrlo malo birača, najveći broj njih ne prelazi 1.000 glasova. Dakle, od te formalne podrške najčešće ima malo koristi – objašnjava Vuković.

Trgovina

Dodaje da tu ima još jedan faktor koji je bitan u nastojanjima da se neko nađe u širokoj koaliciji podrške.

– Radi se o klasičnim trgovinama u vidu kupovine, odnosno prodaje biračkih odbora, posmatrača, a posebno postizbornim mogućnostima dobijanja nekih mjesta u izvršnoj vlasti, upravnim i nadzornim odborima, direktorskim pozicijama i slično – zaključio je Vuković.

Koalicije i demokratija

Profesor Vuković smatra da su koalicije u višepartijskom sistemu ključna pretpostavka formiranja vlasti, ali da sve ostalo u tim odnosima i načinima sklapanja tih koalicija najčešće ne predstavlja poštovanje volje građana nego se radi o klasičnim interesima. On navodi nekoliko modela koalicija.

– Prvi je da najjača partija sklapa koaliciju u onoj mjeri koliko je to potrebno da bi došla do stabilne vlasti. Taj model može biti zdrav ako jedna ili više manjih partija ne ucjenjuje. Drugi model predstavljaju koalicije u kojim dolazi do izražaja tvz. princip ucjene, gdje male partije budu tas na vagi i od njih zavisi formiranje vlasti. Treći model su široke koalicije koje pomalo postaju praksa posebno u Republici Srpskoj – objašnjava Vuković, dodavši da iz ugla demokratije i stabilnosti institucija to možda i nije loše.