Na tom odeljenju ima oko 60 pacijenata zaraženih korona virusom, a njen radni dan traje 12 sati, često i duže, uz dodatno vrijeme za pripremu, odnosno po završetku radnog dana za dezinfekciju, piše radio Sto plus.
Najteže mi pada patnja pacijenata i njihovih najbližih, sve ostalo nije vrijedno pomena. To vam je kao kada odgledate tužan film i narednih nekoliko dana budete pod njegovim utiskom – izjavila je Mavrić, piše Telegraf.
Na pitanje koliko njena porodica trpi zbog posla koji radi preko 20 godina, odgovara da je sve u redu, osim što često moraju da je gledaju tužnu. Prepoznaje se samo po očima, jer u skafanderima svi medicinski radnici izgledaju isto.
– Svaki radni dan je veoma težak, jer nošenje zaštitne opreme na ovako visokim temperaturama duplo više iscrpljuje. Dajemo sve od sebe da uradimo kako je najbolje za pacijenta, ali to u njihovim očima često izgleda drugačije – ističe Enisa, koja inače radi u ambulanti pulmološkog dispanzera, ali je na trenutnoj preraspodeli na grudnom odjeljenju.
Priznaje da joj mnogo znači pomoć kolega koji su došli u Novi Pazar na ispomoć zdravstvenim radnicima.
– Zaista smo bili na izmaku snage. Njihovo iskustvo u borbi protiv korona virusa i entuzijazam nam svakodnevno ulivaju nadu da ćemo sve ovo ubrzo pobijediti – kaže umornim glasom.
Tvrdi da je nije strah za sopstveno zdravlje, već da se jedino plaši da ne “ogriješi dušu”.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu