Trenutno su neki od njih izloženi na Fakultetu za fizičko vaspitanje i sport u Banjaluci, a Vrhovac želi da se svi objedine na jednom mjestu.
-U svojoj kolekciji imam više od 1.300 eksponata, dresova, patika, reketa….i zaista ne znam koliko to košta. Ako vam kažem da je jedan katarski šeik kupio samo jednu loptu sa utakmice na kojoj je Zidan udario Materacija, za milion i 200 hiljada dolara onda vam je jasno na šta su oni spremni. Ali mene taj novac ne interesuje, oni misle da sve mogu kupiti novcem, a za mene je ovo život. Želja mi je ta sve to izložim u Banjaluci, u sportskom muzeju, a spreman sam i na to da prihodi od ulaznica idu za pomoć ugroženoj djeci počinje Vrle svoju priču.
Bora Milutinović drugi otac
U njegovoj kolekciji su potpisani dresovi Maradone, Pelea, Mesija, Gvardiole i gotovo svih najvećih fudbalskih zvijezda, zatim potpisana rukavica Majka Tajsona, kapitenska traka legendarnog Inijeste, oprema Novaka Đokovića…Nekoliko puta prešao je Vrle planetu da dođe do svog „blaga“. Zgode i nezgode Borisa Vrhovca mogle bi napuniti i opširniji roman, a na svojim putešestvijama upoznao je i kako kaže, svog drugog oca – poznatog trenera Boru Milutinovića.
-Čovjek ne može da ima dva biološka oca, a mislim da je meni Bora i više od toga. Jedno vrijeme živio sam u Kataru, na početku veoma teško, jeo sam jednu konzervu tune dnevno, ako bih je imao. Odem ja jedno veče sa Borom i njegovim prijateljima na večeru, ne mogu da se zaustavim ne jedem nego metem sve ispred sebe. U neko doba toga kaže Boro, spakujte ovo što je ostalo Bokiju da ponese, a ja odgovaram da nemam gdje da držim, pravdam se da nemam frižider. Opšti smijeh u društvu, a mene Bora ubjeđuje da ponesem i stavim na prozor, kao kod nas na selu. Kada sam rekao da nemam ni prozor svi su popadali od smijeha, a bukvalno sam živio u sobici tri sa tri metra. Zove me Bora to veče i kaže ono što si pričao bilo je zabavno, ali i ja sam na početku karijere teško živio i želim da ti, pomognem, da ti dam novac za stan i hranu – rečeno učinjenjeno – priča Boris i nastavlja:
-Ubrzo sam riješio svoj staus u Kataru, dobio sve zaostale plate i kada sam došao da vratim Bori novac on mi kaže mene taj novac ne interesuje, ali sa njim idemo da kupimo poklone tvojoj rodbini. Tako je i bilo i tada sam se sa šest torbi poklona vratio iz Katara – priča Vrle.
-Sa Borom je uvijek bilo zanimljivo, pošto zna da volim da kuham, zove me jednom i kaže Bokice spremi neki ručak biće nas petoro. Ja pravim punjene paprike i neku seljačku hranu, ide Bora galami, a za njim u moj stan ulaze Batistuta, Gvardiola, Ronald de Bur i Soni Anderson, a ja na zidu, kao neki klinac, imam dva postera Batistute i Gvardiole. Mene sramota, gdje će oni ovo jesti, ali nema nazad. Kaže Bora daj iznosi, poslije par sati fudbaleri otišli, ja spremam sto, Bora spava na trosjedu, posteri na zidu potpisani, mislim u sebi da li sanjam majko mila (smijeh)…ali sve je to život – priča Vrle.
Maradona ili Pele
Na pitanje ko je bolji, Maradona ili Pele, Vrle ima jasan odgovor, priznaje možda i subjektivan.
-Definitivno Maradona. Njemu sam generacijski bliži, gledao sam mečeve dok je Pele više generacija naših roditelja. Imao sam priliku da sretnem obojicu. Maradona je jako pristupačan, obožava djecu, ne voli obezbjeđenje. Pele je mnogo ozbiljniji, profesionalniji, čovjek iz biznisa. Vidjevši da neću imati neku komunikaciju sa Peleom, tražio sam da mi se potpiše na dres da se uslikamo i na mene nije ostavio neki utisak. Možda bi bilo drugačije u drugim okolnostima. A Maradona, to je druga priča, Maradoni je Bora Milutinović ispričao sve o meni, kada me je prvi put vidio skočio mi je u naručje, zagrlio me rukama oko vrata, a nogama oko struka. Nisam htio da smetam, rekao sam imam samo želju da se uslikam sa Vama, a on pozove suprugu Klaudiju da nas slika njegovim aparatom. To nije više ni stvar sanjanja to je nešto…ne znam, nema riječi da se to opiše. Treći naš susret obilježio je oproštajni dres Dijega Maradone, donio mi je dres u kojem je igrao posljednju utakmicu sa riječima “ti ćeš to bolje čuvati nego ja”. Jedan Italijan u Napulju za taj dres ponudio mi je restoran, ženu i ćerku – našalio se Vrle.
Batistuta
Sa Vrletom nikada nije dosadno. Cijeloj Argentini Batistuta je pričao kako mu je jedan ludak donio na potpis vreću dresova, Maradona mu je skakao u naručje, a fudbaleri Barselone, Reala, Mančestera sa njim su na „ti“.
-Prijatelji iz Banjaluke molili su da im donesem nešto od Batistute, ja odem u adidasov šop i kupim 37 dresova. Pitam Batija da mi potpiše nekoliko dresova on ne znajući koliko toga ima pristane i kaže da donesem. Kad je on to vidio počeo je da psuje na španskom, ali je rekao uzmi i piši na etikete za koga su dresovi onda ih je uzeo i za nekoliko dana vratio potpisane. Kada ih je donio rekao je da će mi vratiti ovo i jeste. Kada je odlazio iz Katara, ja odem na aerodrom da ga ispratim, uzmem iz kluba Al Araba u kojem je igra dva originalna dresa da mu odnesem na potpis. On kad je to vidio, kaže tebi više nikad poslije onog što si mi uradio. Poslije smo se vidjeli nekoliko puta, kaže da svima priča o tom događaju, da cijela Argentina zna za mene odnosno ludaka koji skuplja dresove – prenio nam je Boris Vrhovac svoje iskustvo sa Batistutom.
Gostovanje u Hrvatskoj
Obišao je Vrhovac cijeli svijet tragajući za eksponatima, ali odlazak poslije rata u Hrvatsku, na prvi meč Hrvatska – Jugoslavija je nešto posebno.
-Odem ja na utakmicu Hrvatska – Jugoslavija poslije rata i odem da sačekam prijatelja u lokalnom kafiću, oko mene sve kockasto. Atmosfvera je tada bila više nego zategnuta. Popijem ja koju više, skinem trenerku, a ispod dres Jugoslavije. Priđe meni čovjek, gazda kafića ispostavilo se kasnije, pita odakle sam, ja kažem iz Banjaluke. Gleda on, kaže baš imaš m… . Za dvadeset minuta mi pijemo zajedno i on mi traži dres. Ja se skidam, ostajem gol do pasa. U tom trenutku ulazi prijatelj, svi u dresovima sa šahovnicama, ja gol, gazda kafane na šanku u dresu Jugoslavije – ništa mu nije jasno. Ta utakmica je završila 2.2 i Jugoslavija je otišla dalje, a dalje sam otišao i ja ali mene za taj događaj – eto vežu neke druge uspomene, a ne rezultat – prisjeća se Vrhovac.
Tetovaža Đokovića
Za Novaka Đokovića Vrle kaže da je najveći spotista svih vremena na našim prostorima. Naravno da ima opremu od ovog tenisera, ali ne samo to.
-U januaru 2016. godine sam ga sreo u Kataru i pitao kada ćeš više uzeti Rolan Garos, on je skinuo kačket napisao 2016. godina i postpisao se. Ja sam rekao ako tako to bude dolazim u Rio na Olimpijadu i istetoviraću tvoj potpis. Našao sam ga tamo, tražio da mi se potpiše na rame da istetoviram i jedva sam ga ubijedio u to, on je uzeo flomaster potpsao se, a ja sjeo na taksi i otišao u tatu šop. Sreo sam ga 2017. godine u Dohi, kaže on meni daj da vidim šta si to uradio od sebe, ja mu pokažem i mislim da sam jedna od rijetkih osoba na svijetu sa kojom je Novak tražio da se slika sa svojim aparatom. Poslije sam ga sreo sa ocem koji me pitao „Jesi ti onaj ludak koji je istetovirao mog sina“?. Jesam gospodine, ja sam taj i ponosan sam – priča Vrle.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu