Širom Francuske okupilo se više od milion ljudi na “opštenarodnom protestu”, dok je u Belgiji na ulice izašlo preko 18.000 ljudi, a proteste su najavili i Finci.
Britanija, koja je prije tačno tri godine, 1. februara 2020, izašla iz EU, pogođena je najvećim štrajkom za više od deceniju.
“London paralisan”
Novinarka i urednica Nataša Ivanovski piše za Bli” iz srca protesta u Londonu da je u toku veliki štrajk u britanskoj prestonici i da je “grad paralisan”.
– Haosa će biti i narednih dana pošto se očekuje još protesta. Hiljade ljudi je trenutno oko Vestminstera i Dauning strita, a očekuje se pola miliona tokom današnjeg štrajka nastavnika, zaposlenih u željeznici, radnika javne uprave, predavača na univerzitetima… Štrajkači traže povišicu plate zbog inflacije, ali se njihovi zahtjevi odnose i na uslove rada, odlaska u penziju i vladin plan da ograniči pravo na štrajk – rekla je Ivanovski sa lica mjesta.
Svega jedan dan koji konzervativnu vladu premijera Rišija Sunaka dijeli od njenih prvih 100 dana, sindikalna federacija TUC najavila je “najveći štrajk od 2011”. Posljedice će se odraziti na čitavu privredu jer će mnogo Britanaca koji ne učestvuju biti primorani da ostanu kod kuće.
Štrajkači traže povišicu plate koja bi pokrila rast inflacije od 10,5 odsto, ali se zahtjevi odnose i na uslove rada, odlaska u penziju i vladin plan da ograniči pravo na štrajk.
Oko 23.000 škola, odnosno oko 300.000 nastavnika, biće obuhvaćeno štrajkom u srijedu, prvog od najavljenih za sedam dana. Štrajkuju i službe za imigraciju, što će se odraziti i na putnike u tranzitu na aerodromima. Više hiljada mašinovođa iz ASLEF i RMT stupiće u dvodnevni štrajk, a u jednodnevni preko 100.000 radnika iz sindikata Državnih institucija i javnih tela.
“Krivica za štrajkove je na ministrima”
U štrajk će ući i osoblje iz Ministarstva saobraćaja, obrazovanja, rada i penzija, zdravstva i socijalnu pomoć i unutrašnjih poslova. Tu su i Nacionalni auto-putevi, Agencija za pomorstvo i Obalska straža i Agencija za vozače, te vatrogasci. Radnici zdravstvenih službi su po prvi put najavili koordinisani štrajk 6. februara, što će biti najveći protest u Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS).
Hiljade radnika hitne pomoći najavilo je štrajk širom zemlje 10. februara. Oni su prvi reagovali otkako su sindikati započeli istorijsku seriju protesta protiv malih plata u NHS.
Oko 1.000 pripadnika britanske pogranične službe na Lamanšu će početi štrajk, što će izazvati poremećaj u putničkom saobraćaju između 17. i 20. februara u luci Dover i francuskim Denkerk i Kale.
– Krivica za ove štrajkove je isključivo na ministrima koji neće da izdvoje novac – rekao je generalni sekretar sindikata PCS Mark Servotka.
Iz UNISON je saopšteno da će hiljade radnika Agencije za životnu sredinu stupiti u štrajk 8. februara.
Više od 1,2 miliona ljudi na protestima u Francuskoj
Na demonstracijama u utorak širom Francuske okupilo se čak 1.272 miliona ljudi zbog neslaganja sa državnim planom penzione reforme. Rojters navodi da su ovo prve opštenarodne demonstracije protiv reforme od 19. januara, kad je na ulice izašlo 80.000 ljudi. Nezadovoljni radnici u utorak su poremetili saobraćaj, rad državnih službi i rafinerija u skoro 50 gradova u zemlji.
Francuzi: “Lako je predsjedniku”
Marširajući sa plakatima na kojima je pisalo “ne reformama” i “nećemo odustati”, mnogi od njih su rekli da će izlaziti na ulice koliko je potrebno da bi vlada odustala od reforme.
– Lako je predsjedniku. On sjedi u fotelji… On može da radi čak do 70. godine. Ne možemo da tražimo od krovopokrivača da rade do 64, to nije moguće – rekla je Rojtersu u utorak vozač autobusa Izabel Teksijer u Sen Nazeru, gde se okupilo oko 15.000 ljudi.
Oko 87.000 Parižana je u utorak izašlo na ulice. RIA Novosti navode da su među njima bili predstavnici raznih sektora, ljevičarskih i omladinskih organizacija, pristalice Žutih prsluka i radikali iz Crnog bloka. Miting je počeo mirno, ali su onda neki demonstranti počeli da kamenicama gađaju policiju, koja je uzvratila suzavcem. Uhapšeno je 23 ljudi, prenosi Blic.
Belgijanci: Ne možemo da čekamo do izbora
Oko 18.500 ljudi izašlo je u utorak na proteste u Briselu tražeći bolje uslove rada i platu u zdravstvenom sektoru, teško pogođenom tokom pandemije.
Sindikati osuđuju vladu što u budžetu za 2023. nije obezbijedila veću podršku socijalnom i zdravstvenom sektoru.
Protesti su pokrenuti prošlog decembra sa ciljem da upozore na nedostatak osoblja i “neodržive” uslove rada. Belgijska vlada priznaje probleme, ali još nije iznijela plan za otklanjanje krize u zdravstvu.
– Ne možemo čekati do nakon izbora 2024. Izgubićemo dragocjeno vrijeme – rekao je predstavnik sindikata ACV Puls Mark Seleslah.
Finska: Štrajk industrijskih radnika
Radnici više kompanija iz tehnološke industrije stupiće u štrajk u Finskoj od srijede do petka ove nedjelje, jer nije nađeno rješenje za spor o platama.
Štrajk će pogoditi 20 kompanija koje zapošljavaju 11.000 radnika.
Neuspjeli pregovori vjerovatno će rezultirati štrajkovima u februaru koji će se proširiti na druge ključne sektore u zemlji.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu