Kultura

„Dejton“ na daskama koje život znače: Na važna pitanja iz realnosti odgovaraju POZORIŠNIM JEZIKOM

Želja nam je da kroz zajednički rad na stvaranju predstave “Dejton” podstaknemo mlade na kreativno stvaralaštvo, promišljanje i formiranje vlastitih stavova, a ne pasivno prihvatanje “serviranih” stavova, kao i uviđanje da se kroz zajedništvo postižu najbolji rezultati.

„Dejton“ na daskama koje život znače: Na važna pitanja iz realnosti odgovaraju POZORIŠNIM JEZIKOM
FOTO: NAMLADIMA/RAS SRBIJA

To za Srpskainfo kaže Jelena Stojaković, članica neformalne grupe “NAmaldiMA”, koja je u Podrum sceni Banjalučkog studentskog pozorišta u ovom mjesecu počela probe za projekat „Dejton“.

„Dejton“ se realizuje uz podršku kroz program malih grantova USAID-ovog projekta PRObudućnost, koji provodi CRS sa partnerima.

U prethodnom periodu, pet mladih entuzijasta koji čine neformalnu grupu građana “NAmladiMA” (Jelena Stojaković, Ema Ćehajić, Anando Čenić, Vladana Savić, Rajko Marčeta), osmislilo je projekat u će biti uključeni i profesionalci iz oblasti režije, glume, izrade kostima i dizajna.

Predstava “Dejton” neće imati klasičan tekst, već nastaje u procesu istraživanja, gdje svako od aktera glumaca učestvuje u kreiranju onoga što će biti izgovoreno na sceni. U tom smislu treba napomenuti da se sama predstava neće raditi po najprihvaćenijem sistemu Stanislavskog, prema kojem je fokus na razvoju realnih karaktera na sceni. Radiće se po modelu Augusta Boala, pozorišnog reditelja, pisca i političara, koji je tokom pedesetih godina u Brazilu radio na smanjivanju diskriminacije određenih grupa, na suzbijanju opresije i rešavanju socijalnih problema putem pozorišta – objasnila je Jelena.

Učesnici u predstavi pojedinačno ili u grupi definišu probleme koji ih lično dotiču, a tiču se zajednice kojoj pripadaju. To mogu biti problemi njima bliskih osoba, neke manjinske grupe ili njihovi lični problemi sa kojim se suočavaju. Nakon definisanja problema iskazuju ga pozorišnim jezikom.

– Posmatrači mnogo više nauče kroz izvođenje iako je ono pomalo fiktivno, jer predstavlja simulaciju umjetničke prakse u realnosti. Kada se u realnosti nađu u situaciji koja je slična onoj koja je isprobana u teatru, u ljudima se budi želja da budu proaktivni, jer se osjećaju spremnijim i imaju više samopouzdanja prilikom rešavanja konflikta – rekla je ona.

Tokom narednog perioda, članove neformalne grupe “NAmladiMA” očekuje rad na postavljanju same predstave i njeno premijerno izvođenje, koje će biti upriličeno u prostorijama Banjalučkog studentskog pozorišta u septembru.

– Politika će u ovoj predstavi biti periferna stvar iako će mnogi od političkih stavova biti izneseni i tumačeni iz više uglova. Iz minimalno tri ugla koja vječno postoje u Bosni i Hercegovini i onog međunarodnog koji takođe nije jedistven – dodaje.

Mladi ljudi koji će učestvovati u definisanju problema u vezi s Dejtonskim mirovnim sporazumom od početka su bili veoma zainteresovani da odogovore daju upravo pozorišnim jezikom.

– Privuklo ih je što nemaju obavezu da pokažu ispravan odgovor, već da otkriju sve moguće odgovore koji se dalje mogu propitivati. Oni tako kao posmatrači mnogo više nauče kroz izvođenje predstave, nego slušajući npr. svake večeri dnevnik na TV. U mladima, kada se nađu u ovakvoj situaciji, budi se želja da budu proaktivni, jer se osjećaju spremnijim i imaju više samopouzdanja prilikom rješavanja konflikta. To ih u svakom slučaju privlači – dodaje Jelena.

Stariji nemaju vremena za naše poruke

Mi ne očekujemo drugu publiku osim mladih, ne vjerujemo da će oni stariji imati vremena i želje da slušaju naše poruke, kaže Jelena Stojanović.

– To je pokazalo i naše prehodno istraživanje, gdje stariji nisu ni htjeli da učestuju u intervjuima, ili ako i jesu, suštinski bi promašili temu prilikom odogovara na postavljenja pitanja – dodaje ona.