Nezavisna inspekcija kontrolisala je čas dotičnog profesora i zaključila da je nastava čista 99 odsto, fali mu samo taj jedan papir. Profesor je više puta tražio od fakulteta da mu izdaju diplomu, ali dekan ga mrzi i nikada mu nije pozitivno odgovorio na pisanija.
Misli se on šta će; da pokuša ponovo polagati ispit- nema vremena, da ide na privatni fakultet- skupo mu, da drži onlajn časove- malo je para.
Srećom, sjeti se direktora jedne škole koga je znao još iz omladinskih akcija. Ovaj ga ohrabri da se javi kod njega na oglas na posao jer i školi treba nastavnik. Sve je regularno: ako se na konkurs ne prijavi niko sa diplomom, komisija razmatra i druge ponude, jer je potreba za profesorima srpskog jezika ogromna.
Poče tako profesor raditi u novom kolektivu, časno je držao svoje časove, svakog dana redovno dolazio na posao, nikada nije zakasnio ili pogriješio lekciju.
Međutim, jednog dana stiže prijava protiv njega; zabraniše mu rad jer nema jednu diplomu, a nisu htjeli da mu priznaju dugogodišnje iskustvo, niti sertifikate sa raznih seminara koje je pokazivao.
Svoje prste umješaše onda i mediji koji profesora i direktora počeše razvlačiti po naslovnim stranama. Bez imalo obzira prema roditeljima i đacima.
Aktiv direktora javno je stao iza svog kolege i poručio da učenici ni jednog momenta nisu trpili, ali da sada trpi cijela školska godina jer je profesoru zabranjeno da radi. Nije kriv onaj koji je zaposlio samoproglašenog profesora, već oni koji su nastavnika prijavili.
Eto, sada profesor osta bez posla, đaci nemaju časove jer je nestašica ovog kadra, a sve je moglo biti tako lijepo, da ljudi ne zabadaju nos u tuđe dvorište.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu