Ovo u intervjuu za Srpskainfo ističe direktor Direkcije za evropske integracije BiH Edin Dilberović, odgovarajući na pitanje kada bi BiH mogla da dobije status kandidata za EU. On ističe da je u slučaju dobijanja tog statusa moguće više scenarija.
To su dobijanje statusa kandidata i najava otvaranja pristupnih pregovora, uslovljavanje kandidatskog statusa dodatnim postignućima ili dobijanje kandidatskog statusa te definisanje uslova za otvaranje pregovora. Šta će se od toga desiti zavisi od mnogo stvari. Hoće li BiH nastaviti s reformama, hoće li mijenjati i stvarati nove sistemske zakone i dalje sprovoditi obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ili će energija biti uložena u generisanje različitih kriza? Hoće li se cjelokupno drušvo zainteresovati za proces ili će ostati samo na nivou kritike? Hoće li u EU prevagnuti solidarnost i pragmatičnost ili populizam uoči izbora za Evropski parlament naredne godine, takođe će uticati na odluku o kandidatskom statusu, jer je ona, na kraju krajeva, politička – naglašava Dilberović.
Prema posljednjem istraživanju pada podrška građana ulasku BiH u EU. Koji su razlozi za to?
Pad podrške se kontinuirano ponavlja u godišnjim istraživanjima, a razloga je više. Jedan od mogućih je da proces predugo traje, a njegovih je efekata na svakodnevicu po mišljenju građana premalo, pa ono što ne vide i ne osjete teško mogu i podržati. Liberalizacija viznog režima, izvoz krompira, meda, mesa i mlijeka u EU su postignuća kojima lako možete predstaviti korist od integracije. Kad propišete evropski standard motora u autima ili ograničite cijene rominga, onda praktično osjetite blagodeti ovog procesa. Takve stvari građani očekuju u mnogo većem obimu. Takođe, rast populizma i u BiH i u EU ne ide na ruku podršci intergaciji, a upravo tome svjedočimo. Puno je lakše rušiti i udaljavati, nego izgrađivati i približavati.
Koliko i česte nesuglasice među političarima u BiH oko ispunjavanja evropskih uslova utiču na mišljenje građana o potrebi ulaska BiH u EU?
Sudeći prema rezultatima istraživanja, utiču mnogo. Svaki treći ispitanik se izjasnio da je politizacija procesa integrisanja najveća prepreka članstvu BiH u EU. Ne možete se zalagati za standarde EU, a odbijati da uredite oblast. Ne možete biti opredijeljeni za EU a ne zalagati se za dogovor o rješenjima u praksi. Toj politizaciji svi doprinose – i političari koji je stvaraju, i institucije koje je provode, i mediji koji joj daju prostora, i građani koji na nju pristaju.
Da li je Evropska komisija dostavila BiH dodatnih 500 pitanja na Upitnik i na šta se ta pitanja konkretno odnose?
Evropska komisija je 20. juna dostavila 655 dodatnih pitanja, odnosno oko 20 odsto u odnosu na broj pitanja u Uptiniku, što se uklapa u regionalni omjer. Dodatna pitanja se odnose na doslovno sve dijelove pravne stečevine EU. Najviše ih je u političkom kriterijumu, i to 106, a najmanje u poglavlju spoljna, bezbjednosna i odbrambena politika, gdje je postavljeno jedno pitanje.
U kojem roku BiH može odgovoriti na ta pitanja?
Evropska komisija je u uvodu dodatnih pitanja rekla da bi cijenila da se odgovori dostave u naredna tri mjeseca. Dinamiku i okvirne rokove dogovoriće tijela u sistemu koordinacije. S obzirom da struktura i prethodno iskustvo već postoje, logično je očekivati da su institucije spremnije u odnosu na decembar 2016, kada je uručen Upitnik.
Ukoliko Evropska komisija bude tražila precizne podatke o broju stanovnika u BiH, koji odgovor će BiH poslati?
Kao i u slučaju odgovaranja na Upitnik, na bilo koje dopunsko pitanje odgovor će pripremiti nadležne institucije, a konsenzusom potvrditi odgovarajuća tijela u sistemu koordinacije. Upitnik i dopunska pitanja nisu jedini izvor informacija Evropskoj komisiji u pripremi mišljenja o zahtjevu BiH za članstvo u EU. S problematikom različitog tumačenja popisnih rezultata u BiH Evropska komisija je vrlo dobro upoznata i bez Upitnika.
Koordinacija funkcioniše
Da li ste zadovoljni na koji način funkcioniše mehanizam koordinacije kada je riječ o ispunjavanju obaveza prema EU?
Mehanizam koordinacije je do sada testiran samo u slučaju Upitnika. Kada u radnim grupama imate i po stotinu ljudi, a u cjelokupnom mehanizmu oko 1.600 osoba od kojih svaka ima pravo veta, a zadatak bude obavljen, onda ne možete reći ništa drugo nego da mehanizam funkcioniše. On je kopija strukture i podjele nadležnosti u BiH i zato ne može biti jednostavan. Koliko god bio važan za proces integrisanja, mehanizam koordinacije je samo alat za saradnju. On ni u kom slučaju ne može zamijeniti Ustav i zakone ove države, niti oduzeti istim tim aktima definisane nadležnosti bilo koje institucije ili nivoa vlasti.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu