Ministarka ekologije Federacije BiH, Edita Đapo, u petak je, nakon sastanka sa načelnicima ugroženih opština, rekla da će problem biti riješen do kraja ove sedmice.
Urgiraćemo Ministarstvu ekologije Italije da se dobije dozvola za povrat otpada, a ukoliko se to ne desi onda bismo investitoru, koji ga je uvezao, naložili da se on riješi otpada, te bismo u roku sedam dana trebali pronaći rješenje – rekla je Đapo.
Ekolozi, međutim, upozoravaju da Italija nije baš spremna, a možda ni obavezna, da vrati otpad, a posebno je pitanje kako bi preduzeće “Krom reciklaža” moglo da se “riješi otpada”.
Podsjećamo, preduzeće “Krom reciklaža” d.o.o. sa sjedištem u Drvaru, ovaj je otpad uvezlo sa obrazloženjem da će ga preraditi, ali ova firma uopšte nema postrojenja za reciklažu.
Anes Podrić, lider Udruženja građana “Eko akcija” iz Sarajeva, kaže da je teško vjerovati da će najmanje 300 tona uvezenog otpada biti zbrinuto na odgovarajući način, jer BiH ne zna ni šta će sa svojim nagomilanim smećem.
– Nadomak Sarajeva, dakle glavnog grada i sjedišta kantona sa ubjedljivo najvećim budžetom, imamo ogromnu deponiju sa koje se, kako tvrde mještani, širi nesnosan smrad. Radi se o pravoj planini smeća. Kako onda očekivati da će se negdje u rubnom dijelu države, koji je i inače marginalizovan, neko baviti ekološki prihvatljivom reciklažom uvoznog otpada – kaže Podić.
Podić dodaje da su upravo građani i aktivisti u Drvaru i okolini spriječili veću ekološku katastrofu.
On upozorava da eko uruženja već odavno upozoravaju da je praksa u ovoj oblasti krajnje sumnjiva, a propisi puni rupa.
– Kroz te rupe se svašata može provući. Nije jasno definisano ni šta je to reciklaža i zbrinjavanje otpada. Tako se u pravilniku o prekograničnom prometu otpada u Federaciji BiH navodi da će tretman uvezenog otpada biti uređen posebnim pravilnicima. Međutim, ti pravilnici nikad nisu doneseni – tvrdi Podić.
Ekolozi tvrde da niko ne zna postoje li uopšte postrojenja za preradu otpada u BiH i po kojim standardima ona rade, te poručuju da bi u ovakvoj situaciji, jedino smisleno rešenje bilo da se potpuno zabrani uvoz otpada.
Međutim poručuju oni, radi se o poslovima u kojima se zarađuju velike sume novca i od kojih biznismeni neće tek tako odustati.
– Uostalom, kako to da je nekom palo na pamet da se u Drvaru bavi baš preradom otpada, a ne recimo preradom drveta ili flaširanjem vode, iako je to područje bogato i vodom i šumom. I zašto je otpad uvezen baš na područje Drvara i Bosanskog Grahova? Očigledno zato jer je to pogranično, zapostavljeno i slabo naseljeno područje, pa su se nadali da će, umjesto da ga recikliraju, otpad moći deponovati po napuštenim fabrikama, šumama i livadama i da će to proći nezapaženo – poručuje Anes Podić.
Eko aktivisti takođe poručuju da je BiH u smeću do grla i da je ekocid u Drvaru, vjerovatno samo “vrh vrha ledenog brega”.
– Federalno ministarstvo objavljuje koliko je otpada izvezeno iz BiH, ali nigde ne piše koliko se godišnje otpada uveze u BiH i gdje taj otpad završava. Vidjeli smo da se u Bugarskoj i Rumuniji, a to su ipak ozbiljnije države od BiH, članice EU, uvozni otpad samo gomila ili spaljuje na otvorenom – upozorava Podić.
Da se u slučaju italijanskog otpada u Drvaru radi o kršenju propisa i da to nije prvi slučaj u BiH, sagalsan je i Rijad Tikveša iz udruženja “Eko tim”.
– Za neke slučajeve uvoza znamo, jer se radi o meterijalima za preradu, kao što je na primer, prerada starog železa u Železari Zenica ili starog kartona u Maglaju. Imali smo takođe slučajeve spaljivanja smeća iz uvoza u cementari Lukavac. To su smeće u BiH izvozile zemlje koje takođe imaju svoje cementare, ali imaju i daleko strožije eko standarde u odnosu na one koji vrijede u BiH – kaže Tikveša.
Pitanje je, zaključuje Tikveša, koliko je uvoznog otpada završilo u BiH, a da to smeće nije prerađeno nego je jednostavno deponovano na našim prostorima, a da to niko nije upratio.
Bazelska konvencija i bosanska prevara
BiH će tražiti od Italije dozvolu da joj vrati uvezeni otapd, pozivajući se na Bazelsku konvenciju, međunarodni dokument kojim je regulisano prekogranično kretanje otpada. Ovu konvenciju, međutim, ekolozi različito čitaju. Tako Rijad Tikveša iz “Eko tima” smatra da BiH ima pravo da vrati otpad, te da to ne bi bilo prvi put.
– Na osnovu ove konvencije je prije desetak godina radioaktivno staro željezo, namijenjeno za preradu u Željezari Zenica, vraćeno u Rumuniju – kaže Tikveša.
Anes Podić međutim strahuje da bi otpad u Drvaru mogao ostati briga BiH, osim u slučaju da nam Italija “učini uslugu i dobrovoljno prihvati njegov povrat”.
Posić se poziva na član Bazelske konvencije u kojem se navodi da, ako se otpad uveze “uz pristanak dotičnih država dobijen putem falsifikata, lažne prezentacije ili prevare,” odnosno ako se smatra da je u pitanju “ ilegalni uvoz zbog ponašanja uvoznika ili distributera”, država uvoza dužna da “osigura da se otpad odloži na ekološki prihvatljiv način.”
Dakle, u slučaju radioaktivnog starog železa, pojednostavljeno rečeno, Rumuni su prevarili nas, a u slučaju italijanskog smeća u Drvaru uvoznik je pokušao da prevesla i Italiju i BiH.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu