Nekadašnji diler Pol Majer ispričao je za britanski “San” kako se droga lako prenosi kroz Belgiju.
Poznat kao Visoki Holanđanin u međunarodnim krugovima koji se bave krijumčarenjem droge, Pol kaže da je jednom nonšalantno lako prenosio industrijske količine narkotika kroz belgijsku kontejnersku luku.
– Svakih pet ili šest nedelja smo nosili po 20 tona. Kada isporučite, vrijeme je za zabavu. Bilo da je u pitanju kokain ili hašiš ili nešto drugo, ako želite da prođe kroz luku, a da vlasti ne gledaju u kontejner, onda je Antverpen najbolje mjesto za to – ispričao je on.
Toliko takozvanog bijelog zlata je zapljenjeno u kontejnerskoj luci prošle godine da se stvorio ogroman „kokain-brijeg“, a spalionice nisu mogle dovoljno brzo da spale drogu.
Uslijedilo je krvoproliće i haos zaraćenih narko bandi koje koriste luku kao stanicu za dopremanje kokaina u Veliku Britaniju i širom Evrope.
Ovog mjeseca 11-godišnja devojčica, po imenu Firdaus El J, umrla je u Antverpenu nakon što se našla u unakrsnoj vatri u sukobu kartela.
Prošle godine Bljedar Muca (39), Albanac sa lažnim britanskim papirima, hladnokrvno je ubijen, a kamera je zabilježila šokantnu sliku ubice sa oružjem.
Nekih 40 kilometara od centra Antverpena, narko banda je izgradila zvučno izolovanu komoru za mučenje kako bi se obračunala sa rivalima ili onima koji su ih prevarili.
Na jednom od suđenja prošle godine je rečeno da je prepravljena zubarska stolica, sa trakama za vezivanje za ruke i noge, pronađena u transportnom kontejneru.
Jedna šifrovana poruka od člana bande govorila je o ovoj odaji užasa: „Ona je trostruko izolovana. Čak i ako stojite pored njega, nećete čuti ništa.”
Stezaljke za prste, skalpeli, klješta, čekići, makaze za orezivanje, gasni gorionici i lepljiva traka takođe su otkriveni u kontejneru, poznatom kao „soba za tretman“.
Bivši diler Majer, koji je služio sedam godina zbog trgovine drogom, kaže da nije bio iznenađen otkrićem o komori za mučenje.
– U moje vrijeme bi iznajmili stan, odveli te tamo i mučili. Ili bi te strpali u gepek automobila i odvezli u šumu i tamo te mučili. Kada uradite nešto pogrešno, kada ne ispunite obećanja, kada kradete, kada lažete, imate problem – rekao je on.
Zamjenik belgijskog premijera Vinsent Van Kvikenborn priča govorio je o sopstvenom iskustvu kada su mu pretili pripadnici narko bandi, koje upoređuje sa terorističkom grupom Islamska država.
Van Kvikenborn, koji je i ministar pravde, rekao je da su on i njegova porodica dva puta bili primorani da odu u sigurnu kuću zbog prijetnji kidnapovanjem.
– U septembru je na 100 metara od naše kuće pronađen automobil u kojem su bili benzin, oružje i stvari za vezivanje. Imali su planove da me kidnapuju. Morali smo da ostanemo u sigurnoj kući nedjelju dana – rekao je u video intervjuu.
Uhapšeno je šest holandskih državljana. Zatim je u decembru otkrivena još jedna prijetnja i porodica je Božić provela u sigurnoj kući. Teško mi je. Onda vidim šta se dešava u Italiji da, na kraju, možete da razbijete i mafiju, i verujem da možemo da uradimo isto u Belgiji. To je razlog zašto ne popuštam – rekao je ministar.
Zaglavljen u ratu protiv onoga što on naziva „narko terorizmom“, ministar je obećao da će krenuti na bosove kartela koji se kriju u mestima kao što su UAE, Turska i Maroko.
Zašto je onda ovaj napredni i elegantni grad u Sjevernom moru sa 530.000 stanovnika pogođen „cunamijem od kokaina“?
U lučkoj oblasti se može videti more kranova, kamiona u redu i naslaganih kontejnera koji bi mogli da popune 16.600 fudbalskih terena. Jasno je zašto je moguće da droga promakne vlastima.
Prosječno godišnje kroz Antverpen prođe 12 miliona kontejnera, a samo dva odsto podleže detaljnom carinskom pregledu. Mogućnosti krijumčarenja droge preko ove luke su gotovo neograničene.
– Banane su vrlo popularan način za krijumčarenje kokaina iz Latinske Amerike u Evropu iz dva razloga. Banane su glavni latinoamerički izvozni proizvod i brzo se kvare, pa postoji stalni pritisak da brzo dođu do potrošača – kaže Fatjona Mejdini, direktorka za jugoistočnu Evropu u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
Bande sa Balkana
Ključnu ulogu u ovom ilegalnom biznisu imaju kriminalne organizacije zapadnog Balkana, najviše iz Hrvatske i Albanije, tvrdi “Ekonomist”, koji je napravio reportažu o tome.
Mnoge evropske mafijaške grupe pronašle su svoj interes u ovim činjenicama i preuzele kontrolu nad distribucijom.
– Mafijaške organizacije iz balkanskih zemalja poput Albanije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine posebno su poznate po svojoj uspješnosti i nasilnim metodama. Ratna zbivanja i nevolje na Balkanu mnoge su nagnali da se okrenu kriminalu. Balkanske mafije iskoristile su nasilna iskustva, toleranciju prema nasilju i dostupnost oružja, kao i poznavanje stranih jezika. Kriminalne organizacije sa zapadnog Balkana pokazale su se vrlo preduzimljivima – tvrdi Valter Kemp, direktor globalne strategije u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
Balkanske mafije razvile su određene veštine koje su im omogućile da se nakon šverca heroina i cigareta, uzgoja kanabisa te krijumčarenja ljudi posvete profitabilnijim poslovima, poput krijumčarenja kokaina, objasnila je Kempova saradnici Mejdini.
Prošle godine carina je zaplenila rekordnih 110 tona kokaina, čija bi ulična vrednost bila veća od 12 milijardi evra.
Najpopularnije zemlje porekla su Panama u Centralnoj Americi, zatim Kolumbija i Peru, obe u Južnoj Americi.
Na prvi pogled, ulov je ostavio značajan trag u međunarodnoj trgovini kartela. Ipak, prema rečima Van Kvikenborna, to je samo 11 odsto droge koja stiže u luku. Stručnjaci kažu da ćemo, ako to povećamo na 20 odsto, moći da im srušimo poslovni model. A 90 odsto kokaina koji stigne u Antverpen nije namijenjen lokalnom tržištu, već ide u Holandiju i u Veliku Britaniju – rekao je on.
Sem balkanskih bandi, tu su i bande iz Holandije, Italije, Maroka…
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu