Politika

INICIJATIVA DENISA ZVIZDIĆA OSUĐENA NA PROPAST "Raspolaganje vojnom imovinom nije moguće bez pristanka RS"

Tema takozvane državne imovine ponovo se vraća na političku scenu BiH, opet na inicijativu poslanika SDA.

INICIJATIVA DENISA ZVIZDIĆA OSUĐENA NA PROPAST "Raspolaganje vojnom imovinom nije moguće bez pristanka RS"
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Ovaj put Predstavnički dom Parlamenta BiH usvojio je inicijativu Denisa Zvizdića, koja ima za cilj usvajanje Prijedloga zakona o načinu korišćenja i raspolaganja neperspektivnom nepokretnom vojnom imovinom.

Da ova inicijativa nema pravnog osnova smatraju u klubu poslanika SNSD. Šefica Kluba poslanika SNSD u Predstavničkom domu BiH Snježana Novaković Bursać kaže da je Ustav BiH po pitanju imovine prilično jasan.

– Inicijativa je upućena Savjetu ministara da napravi zakon, a to je zadatak koji Savjet ministara ne može da izvrši. Naime, ne znam kako će bilo ko napraviti taj zakon, jer ne znam koji član Ustava bi mogao da bude stavljen u preambulu tog zakona. Svi smo zaboravili Zakon o privatizaciji banaka, koji u svojoj preambuli lijepo kaže da ne postoji ustavni osnov za to, a zna se da kada pišete neki zakon morate da se pozovete na član Ustava koji vam daje pravo da pišete dalje zakon – objašnjava Novaković Bursać.

FOTO: USTUPLJENA FOTOGRAFIJA
FOTO: USTUPLJENA FOTOGRAFIJA
Aneksom 4 utvrđene funkcije i odgovornosti institucija BiH

Ona naglašava da su protiv ove inicijative bili poslanici SNSD i Srpskog kluba, ali kako su poslanici SDS, PDP i DNS u drugom krugu glasanja bili ili odsutni tokom glasanja ili suzdržani, zbog čega nije bilo potrebnih deset glasova protiv, kako bi ova inicijativa bila odbačena. Poslanik Branislav Borenović (PDP) nije ni bio prisutan u sali tokom glasanja o ovoj inicijativi, ali se oglasio na svom tviter nalogu navodeći da glasanju nisu prisustvovali ni Nenad Stevandić (Srpski klub) i Dragan Bogdanić (SNSD). Međutim, nije trenutak za neslaganje između poslanika iz Republike Srpske, smatra Snježana Novaković Bursać.

FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA
Snježana Novaković Bursać

– Inicijativa gospodina Zvizdića u prvi plan stavlja potrebe lokalnih zajednica, što mi ne sporimo. Mi samo smatramo da nijedan nivo vlasti ne bi trebao praviti opstrukcije u ekonomskom razvoju. Treba da se potrudimo da svako funkcioniše što bolje može u skladu sa svojim nadležnostima i da upravlja javnim dobrima shodno nadležnostima, a za dobrobit zajednice – kaže Novaković Bursać.

Pročitajte još

Dok nadležne institucije Republike Srpske daju negativno mišljenje o inicijativi Denisa Zvizdića, uz ocjenu da je neosnovana i u suprotnosti sa ustavnim nadležnostima entiteta i BiH, lider DNS i poslanik u Predstavničkom domu PS BiH Nenad Nešić ističe da nije ni dobio mišljenje Vlade Republike Srpske po ovom pitanju.

– Postavlja se pitanje ažurnosti Vlade RS, da se ipak sav potrebni materijal dostavi svim predstavnicima Republike Srpske u Predstavničkom domu – kaže Nešić.

FOTO: USTUPLJENA FOTOGRAFIJA
FOTO: USTUPLJENA FOTOGRAFIJA
Dokaz da DNS nije dostavljeno mišljenje o inicijativi

Ističe da nije za očekivati da Savjet ministara BiH prihvati inicijativu suprotnu interesima Republike Srpske.

– Inicijativa je upućena Savjetu ministara, a Savjet ministara vodi Zoran Tegeltija. Pa neće oni na Savjetu ministara predložiti zakon koji je suprotan interesima Republike Srpske. Na kraju krajeva, taj zakon opet mora doći na Parlamentarnu skupštinu BiH i mi ga možemo blokirati ukoliko nije odgovarajući za nas – kaže Nešić.

FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Navodi da je rješavanje pitanja vojne imovine jedan od uslova za ukidanje OHR u BiH.

Pročitajte još

– Odgovornost za taj politički dogovor je na onima na vlasti. Postoje čuveni „pet plus dva“ uslovi za zatvaranje OHR, a neki od ciljeva koje organi BiH trebaju ispuniti prije zatvaranja OHR su – prihvatljivo i održivo rješenje pitanja raspodjele imovine između države i drugih nivoa vlasti, te prihvatljivo i održivo rješenje za vojnu imovinu. Kao što je poznato, svi želimo da se OHR zatvori u BiH. Ako hoćemo da ode OHR, ovo pitanje se mora riješiti. Naravno, ono se ne može riješiti bez pristanka Republike Srpske – ističe Nešić.

Svi se sjećaju famoznog dogovora Milorada Dodika, Dragana Čovića i Sulejmana Tihića, koji je bio nastavak tzv. Prudskog procesa.

FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Tada su lideri SNSD, HDZ i SDA dogovorili da se u vlasništvo BiH uknjiži nepokretna imovina potrebna za rad državnih institucija, uključujući tu i perspektivnu nepokretnu i pokretnu vojnu imovinu. Ostala imovina, kao i neperspektivna vojna imovina, pripala bi nižim nivoima vlasti, u skladu s njihovim potrebama. Ukoliko dio nepokretne vojne imovine u budućnosti ne bude bio potreban Oružanim snagama, ta imovina prelazi na entitete na čijem se prostoru nalazi.

Pročitajte još

Ovaj dogovor nikada nije pretočen u konkretne zakone i odluke.

Kako je Zakon o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom BiH još na snazi, a neophodni propisi o državnoj imovini nisu doneseni, Pravobranilaštvo BiH je u više navrata upozoravalo da nema efikasnih sredstava za zaštitu državne imovine u stvarima u kojima je ta zaštita neophodna.

– U cilju rješavanja statusa državne imovine i njenog stavljanja u funkciju u interesu BiH i njenih građana, neophodno je da Savjet ministara i Parlamentarna skupština predlože i u zakonodavnoj proceduri usvoje propise koji će konačno urediti status državne imovine – piše u svakom izvještaju o radu Pravobranilaštva BiH.

Međutim, stav koji RS zauzima od početka pitanja vlasništva nad pokretnom i nepokretnom vojnom imovinom je da su svojinsko-pravni odnosi u isključivoj nadležnosti Republike Srpske, te da BiH nema nadležnost u toj oblasti.

Banjalučki sporazum

Lideri tada šest vodećih političkih partija u BiH postigli su u martu 2012. godine dogovor o raspolaganju vojnom i ostalom državnom imovinom. Sklopljen je Banjalučki sporazum, koji predviđa da se sva imovina koja je neophodna za funkcionisanje vlasti institucija BiH knjiži na državu, a sve ostalo da se uknjiži entitetima i opšinama.

Pompezno je tada najavljeno da će Savjet ministara u roku od 60 dana popisati svu perspektivnu vojnu imovinu.

– Godinu nakon Banjalučkog sporazuma pokrenuta je inicijativa da se donese zakon o raspolaganju nepokretnom vojnom imovinom, ali nacrt zakona nikada nije prošao. Čak su dotle išli da su iz SDA predlagali Zakon o državnoj imovini, koji bi pored najperspektivnije imovine knjižio i šume i rijeke BiH – podsjeća Nenad Nešić.