Magazin

Iskoristite ovaj period dok im traje sezona: Evo zašto se isplati da kestenje uvedete u ishranu

Kestenje koje se peče na otvorenoj vatri zvuči kao savršen prizor iz prazničnih filmova, ali mnogi se pitaju da li ih vrijedi pripremati i jesu li dovoljno ukusni i hranjivi da opravdaju sav trud.

Iskoristite ovaj period dok im traje sezona: Evo zašto se isplati da kestenje uvedete u ishranu
FOTO: MOI DOMASNI RECEPTI/YOU TUBE/SCREENSHOT

Nutritivno gledano, kestenje se prilično razlikuju od drugih orašastih plodova, poput badema ili oraha. Imaju manje kalorija i masti, ali su ipak bogati antioksidansima i mineralima. 

Prema tome, cijenjeni su zbog svoje svestranosti u kuhinji.

– Mogu da se koriste u slatkim i slanim jelima ili da se jednostavno jedu sami – objašnjava dijetetičarka Barbara Kamp.

– Za razliku od drugih orašastih plodova, kestenje ima puno više vode i vrlo malo masti – kaže Liz Aplegejt s Kalifornijskog univerziteta u Davosu.

S obzirom na to, kestenje ima i manji udio proteina.

Kestenje je većinom sastavljeno od ugljenih hidrata. Budući da ugljeni hidrati imaju manje kalorija po gramu od masti (4 kalorije naspram 9 kalorija), kestenje je daleko manje kalorično u poređenju s drugim orašastim plodovima.

Pročitajte još

Pola šoljice kestenja ima samo 175 kalorija, dok recimo pola šoljice badema sadrži čak 414 kalorija.

Bogati su i antioksidansima

Nedostatak masnoća u kestenju znači da ne pružaju iste kardiovaskularne koristi kao drugi orašasti plodovi, poput visokog udjela polinezasićenih i mononezasićenih masti, koje su zdrave za srce.

Ipak, nutritivni profil kestena vrijedan je pažnje.

U pola šoljice kestenja dobijate pristojne količine mangana, minerala važnog za funkciju ćelija i zdravlje kostiju, kao i bakra koji pomaže tijelu u stvaranju crvenih krvnih ćelija.

Kestenje takođe sadrži vitamin C, folnu kiselinu, kalijum i 3.6 grama vlakana, što čini 13 odsto dnevne preporučene količine.

Kestenje je bogato antioksidansima, posebno elaginskom kiselinom, koja se takođe nalazi u bobičastom voću, šipku, pekan orasima i orasima.

Elaginska kiselina pripada grupi snažnih biljnih jedinjenja poznatih kao polifenoli.

Istraživanja sugerišu da može da pomogne u kontroli upala, poboljšanju nivoa holesterola te smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2 i nealkoholne masne bolesti jetre. Pečeni kesteni sadrže više elaginske kiseline od svežih, verovatno zato što toplina uzrokuje hemijsku reakciju koja povećava količinu ovog jedinjenja u plodu, prenosi b92.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu