Zdravlje jeste najbitnije, ali čak ni u doba epidemije nije dobro kad ono najbitnije postane jedina preokupacija. Nije dobro, što bi rekao dobri stari Herbert Markuze, postati „čovjek jedne dimenzije“.
U redu disciplina, mora se, ali dilema „zdravlje ili sloboda“ opasna je zamka. Jer, nije sloboda piti pivo pred prodavnicom u grupi od dvadesetak delija bez maske. To je bezobrazluk. Sloboda je misliti svojom glavom i pitati bez straha, čak i kad si, zbog vanrednih okolnosti, zarobljen u svoja četiri zida.
Dakle, nismo mi baš toliko blesav, ni toliko isprepadan svijet da ne vidimo šta se dešava.
Da nam, malo po malo, po sistemu kuvanja žabe, komšije iz EU uvaljuju nuklearni otpad, eto baš uz samu granicu, i eto baš u vrijeme kad su i kod nas i u komšiluku zabranjena javna okupljanja, pa samim tim i javni protesti.
Nismo slijepi kod očiju da ne vidimo, sa svojih prozora, da neke zabrane za jedne važe, a za druge baš i ne.
Nije baš da smo, zbog straha za zdravlje, toliko sluđeni da ne znamo sabrati dva i dva i skontati da su se migranti naselili u Lipi baš u trenutku kad lokalni stanovnici, zbog vanrednog stanja, ne mogu blokirati put, kako su ranije najavljivali.
Budno pratimo epdemiološku situaciju, i to je u redu. Ali, nije u redu da tu našu zagledanost u jednu tačku „vješti biznismeni“ i njima bliske ljudi koriste za lov u mutnom.
Nije u redu da nam ispod radara prolaze kamioni, avioni, helikopteri, milioni. Naše su to pare, i u redovnom i u vanrednom stanju. Mi ćemo vraćati kredite i nama će se o glavu obiti svaki sumnjivi tender. Sve što „vješti biznismeni“ i njima bliski ljudi uzmu po „skraćenoj proceduri“ otimaju našoj djeci iz usta.
Valja svemu ovom pričati i razmišljati. Inače bi nam se moglo desiti svašta.
Kad sve prođe i kad stege popuste, moglo bi nam se desiti da smo, u doba izolacije, zaboravili da hodamo, ulicama i trgovima, da smo u doba discipline zaboravili da pitamo i propitujemo. Ne bi to valjalo, nikako. Nije to zdravo.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu