Nas dvoje smo dugo zajedno, vjereni smi i svadba je logičan sled okolnosti. Jedva čekam taj drugi dio života poslije sporta. Ove godine Marko i ja smo proslavili osam godina veze, a sada ćemo ti krunisati brakom. Dugo to čekamo i istinski se radujemo što ćemo osnovati porodicu. Koliko djece planiramo, o tome ne želim da pričam i to će ostati među nama – započela je svoju ispovest Mandićeva za Informer, koja je istakla da bi svojoj djeci volela da pruži djetinjstvo kakvo je ona imala, prenosi Blic.
– Kad pomislim na djetinjstvo, odmah mi na pamet padne park Tašmajdan, gdje su moju sestru i mene vodili majka Vesna i baka Živanka. Najviše smo volele da se igramo “između dvije vatre”, ali i da se penjemo po drveću, to nam je bilo posebno zanimljivo. Kad se izmorimo sednemo da pojedemo kokice sa prelivom od čokolade i malina.
Vrijeme je najviše provodila u muškom društvu, uglavnom se zanimajući sportom, a druge djevojčice joj se nisu podsmevale.
– Nisam se susretala sa pogrdnim komentarima, niko mi nije govorio da sam muškobanjasta, jer sam imala dobro društvo.
“Nagovarali su me da odustanem”
Ipak, priznaje da kada je odlučila da trenira tekvondo, nije imala podršku okoline.
– Stariji momci i djevojke su mi govorili da tekvondo nije sport za mene “jer je to muški sport”. Srećom, nikada nisam obraćala pažnju na komentare ljudi.
Mandićeva priznaje da je u jednom periodu žrtvovala svoje obrazovanje. Njeni roditelji su bili šokirani kada im saopštila da želi da pauzira kako bi radila i skupila novac za pripreme.
– Do 2010. godine sam trenirala sa prvim timom i najboljima u našoj zemlji. Ti ljudi su me motivisali i još više sam zavolela tekvondo. Te godine sam završila srednju školu i roditeljima sam saopštila da ne želim odmah da upisujem fakultet, već da pauziram godinu dana kako bih našla posao. Cilj mi je bio da skupim svoj novac i finansiram pripreme i takmičenja. Mama i tata nisu bili oduševljeni, ali su me podržali. Na kraju sam pauzirala sa školovanjem i zaposlila se preko Omladinske zadruge da bih skupila novac za pripreme u Vrnjačkoj banji. Zaradila sam toliko para da sam platila pripreme, a ostalo mi je novca i za džeparac.
Kao i svaki sport i tekvondo zahteva mnogo odricanja. Milica priznaje da je morala da se odrekne nekih stvari da bi danas bila najbolja srpska sportistkinja.
– Neke rođendane nisam proslavila u društvu svojih najmilijih, ali to su smiješne stvari u odnosu na uspjehe koje sam postigla. Bilo je dosta i finansijskih odricanja. Moje trener Gale je finansijski pomogao mojim roditeljima kad god je mogao, naročito tokom 2005. i 2006. godine kada tekvondo nije bio popularan u našoj zemlji i nismo imali rezultate kao danas.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu