Šest naftnih kompanija izvlači gas s dubine od 600 metara, pa ga utiskuju u cijevi koje se protežu do susjedne Gruzije. Odande idu kroz Tursku i Grčku do Albanije. Jedan krak zatim ulazi u Italiju dok se razmatra gradnja drugog koji bi išao preko Crne Gore i BiH u Hrvatsku.
– Hrvatska podržava taj projekt. Smatramo da je važno imati još jedan dodatni dobavni pravac gdje bi gas iz Azerbejdžana došao do Splita, dokle ide naša gasna mreža – rekao je nedavno hrvatski ministar privrede Davor Filipović.
On i premijer Andrej Plenković su o tom projektu razgovarali u januaru sa azerbajdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim na forumu u švajcarskom Davosu.
– Postoji veliki interes u tom smeru pa verujem da ćemo u konačnici i napraviti taj projekt – rekao je Filipović.
Projekt poznat kao Jadransko-jonski gasovod razmatra se od 2012. kada su hrvatska firma za transport prirodnog gasa Plinacro i ministarstvo privrede počeli da učestvuju na sastancima zainteresovanih zemalja. Ali, u to vrijeme nije se krenulo u realizaciju jer je gas iz Rusije bio jeftiniji, a količina gasa iz Azerbejdžana ograničena.
Jadransko-jonski gasovod od albanskog grada Fierija do Splita bio bi dugačak 511 kilometara. Njime bi Hrvatska dobijala polovinu od ukupno pet milijardi kubnih metara godišnje koliki bi bio njegov kapacitet, saopšteno je iz Plinacra na njihovoj internet stranici, a završetak projekta najavljen je za 2025. godinu.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu