To je jedan od zaključaka Pododbora za ekonomska i finansijska pitanja i statistiku između EU i BiH koji je razmatrio najvažnija ekonomska dešavanja i reforme u protekloj godini, uključujući i provođenje Programa ekonomskih reformi u BiH.
Politički zastoj tokom godine dana nakon opštih izbora u 2018. godini negativno se odrazio na provođenje reformi. Ekonomsko upravljanje koči visok stepen politizacije i slaba saradnja ključnih aktera – saopšteno je, između ostalog, nakon četvrtog sastanka Pododbora koji je tokom 19. i 20. novembra održan u Briselu.
Učesnici su razgovarali o makroekonomskoj stabilnosti, fiskalnoj politici, funkcionisanju tržišne ekonomije, konkurentnosti i produktivnosti privrede, kretanju kapitala, unutrašnjoj finansijskoj kontroli u javnom sektoru i statistici. Privreda zemlje se, ističu oni, razvija ispod svojih potencijala rasta.
– Iz Evropske komisije su podsjetili i da je kvalitet fiskalnog upravljanja i dalje nizak, te praćen nedostatkom srednjoročnog planiranja, neučinkovitošću potrošnje i snažnim fokusom na plate u javnom sektoru i socijalna davanja, zanemarujući potrebna javna ulaganja. Postignuta je saglasnost o neophodnosti unapređenja poslovnog okruženja, te učinkovitosti i transparentnosti javnog sektora, posebno javnih preduzeća i značajne neformalne ekonomije – navodi se u saopštenju.
Komisija je ponovila i stav da bi BiH trebalo da unaprijedi dostavljanje blagovremenih i iscrpnih statistika u skladu sa standardima EU.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu