I sva tri gorenavedena su zbir onoga što je čini legendom rijetkim draguljem. Koliko daleko smo odmakli od onoga što žena treba da predstavlja, možemo da uočimo čim kročimo na ulicu ili otvorimo društvene mreže.
Savićka je rasla u neka druga, bolja vremena koja su gradila određenu dozu stoičnog držanja koje je u to vrijeme smatrano vrlinom.
Međutim, i Snežana ima svoje “rane” koje nisu zacijelile. Jedna od njih je, kako navodi, smrt majke, uprkos činjenici da je dočekala duboku starost i preminula u 91. godini.
– Velika tuga za majkom. Još uvek je ta bol nekako svježa. Ona je otišla prije pola godine i meni je to baš onako rana jedna. Hoću da je pozovem, a onda se u trenutku samo sjetim da nje više nema – govorila je.
Ona je priznala i da strahuje za svoje zdravlje.
– Nikada nisam na taj način razmišljala, ja se plašim bolesti, tih nekih ružnih stvari koje svaki čovjek doživi sporadično, da ne može da izgleda dobro u zadatim okolnostima. U starosti je lijepo da naučiš da nosiš sebe onakav kakav jesi, da ta unutrašnja ljepota bude u prvom planu, a da fizička bude zaodjenuta u tu neku tajnu koju žena treba da nosi, ženstvenost, u pamet, iskustvo koje žena sa godinama dobije, što nije mogla da ima u mladosti – rekla je Snežana u emisiji na Una televiziji, te priznala da se nikada nije plašila starenja.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu