Tako je senator Nju Džersija Kori Buker početkom ove nedjelje postao poslednji u nizu demokratskih kandidata koji su podržali Bajdena, navodeći da će on „povratiti čast Ovalnoj sobi i pozabaviti se najtežim izazovima“, iako je prije manje od godinu dana bio jedan od najvećih Bajdenovih kritičara. Buker je progonio Bajdena zbog više pitanja, od njegovog suprotstavljanja legalizaciji marihuane do prošlog rada u Senata na krivičnim zakonima koji su doveli do masovnih zatvaranja Afroamerikanaca, a kritikovao je i njegove navode o radu sa segregacionistima u Senatu.
Potpredsjednik je rekao da od sedamdesetih godina svaki krivični zakon, veliki i mali, ima njegovo ime na sebi. Ovo je jedan od onih primjera kad kuća gori, a vi tvrdite odgovornost za te zakone. Ne možete sada samo doći sa planom da ugasite tu vatru – rekao je Buker prošlog jula.
Bukerova koleginica iz Senata, bivša nada demokrata Kamala Haris iz Kalifornije, takođe je podržala Bajdena u Bijeloj kući, uprkos ranijim kritikama. Harisova je tokom debate u junu rekla da su Bajdenovi komentari o radu sa segregacionistima „veoma bolni“ i okomila se na njega zbog suprotstavljanja školskom prevozu sedamdesetih, prenosi Blic.
– Bila je jedna djevojčica u Kaliforniji koja je išla u školu autobusom svaki dan, a ta djevojčica sam bila ja – rekla je ona.
Bajdena zbog njegove prošlosti nisu kritikovali, pa podržali samo novi, progresivni kandidati, već i starije demokrate. Senatorka iz Minesote Ejmi Klobučar prozivala je Bajdena i prije nego što je ušao u trku, nakon što je prošlog marta rekao da bio on bio “najnapredniji” kandidat demokrata.
– On toliko dugo vodi stvari kao senator i potpredsjednik da sam sigurna da će moći da navede neka postignuća koja su tako napredna. A onda će morati da objasni stvari koje nisu tako napredne – navela je Klobučar.
Bivši gradonačelnik Saut Benda u Indijani Pit Butidžedž, kojeg je Bajden prozivao zbog nedostatka iskustva za posao u Bijeloj kući, uzvratio je udarac navodeći da Bajden samo koristi „ista pravila Vašingtona i reciklira iste argumente“.
– Čuo sam Bajdena da kaže da ovo nije vrijeme da se rizikuje s nekim novim. Ali istorija nam pokazuje da je najveći rizik koji bismo mogli da preduzmemo na ovim veoma važnim predstojećim izborima da pogledamo ista pravila Vašingtona i recikliramo iste argumente – rekao je Butidžedž na skupu u Ajovi u januaru.
U grupi bivših kritičara, a sadašnjih pristalica, našao se i Majkl Blumberg, milijarder i nekadašnji gradonačelnik Njujorka, čija se kratka predsjednička trka okončala dan nakon „superutorka“ i koji je ubrzo potom podržao Bajdena. Prije svega nekoliko meseci Blumberg je pričao drugu priču o Bajdenu i ostalim demokratama u primarnoj trci, navodeći da ne vidi da bi iko od njih mogao da porazi Donalda Trampa na generalnim izborima u novembru. Bajden je napao Blumberga zbog reklamnog snimka u kojem se ukazuje da on podržava milijardera.
– Ja ne podržavam republikance – rekao je Bajden.
Blumberg je prethodno bio registrovan kao republikanac, nezavisni kandidat i demokrata, podsjeća „Foks njuz“.
Bajden se u trku za kandidata demokrata za predsjedničke izbore vratio nakon niza pobjeda na “superutorak” 3. marta, kad je osvojio 10 država – uključujući Teksas – ali mu je “glavnu nagradu” Kaliforniju odneo Berni Sanders, senator iz Vermonta. Bivši potpredsjednik SAD osvojio je Virdžiniju, Severnu Karolinu, Alabamu, Oklahomu, Tenesi, Minesotu, Arkanzas, Masačusets, Teksas i Mejn, a nakon pobede i na “mini superutorku” 10. marta očekuje se da će utvrditi svoje vođstvo zahvaljujući podršci crnih i starijih glasača.
“Mini superutorak” u SAD je prvi put da su glasači izašli na birališna mjesta otkako su Vorenova i Blumberg izašli iz trke. Kako prenosi Salon.com, najveća nagrada te noći bio je Mičigen, koji nosi 125 delegata, a tu su i Ajdaho (20), Misisipi (36), Misuri (68), Severna Dakota (14) i Vašington (89). Bajden je u Mičigenu osvojio 43 odsto glasova (Sanders 43%) i 53 delegata (Sanders 35). Mičigen, međutim, nije značajan samo po broju delegata, već i po tome što je tipično “plava” država glasala za Trampa u novembru 2016, pa ovo ukazuje da je država možda spremna da podrži demokratskog kandidata.
Sanders je nazvao Mičigen “najvažnijom državom” tog “mini superutorka”, dok Politiko ukazuje da su i on i Bajden potrošili preko milion dolara na kampanje u toj državi. U Misisipiju, Bajden je uzeo 29 od 31 delegata, u Misuriju 40 od 68, Sanders je prvu pobjedu odnio u Sjevernoj Dakoti sa 53 odsto glasova, dok se u Vašingtonu još broje glasovi – oba kandidata su imala nešto više od 32 odsto glasova na 70% prebrojanih. Dok se glasovi u Vašingtonu još broje, Bajden trenutno ima 163 obećanih delegata, a Sanders 97.
Ukupno, Bajden vodi u trci među demokratama za kandidata na predsedničkim izborima sa 823 obećana kandidata, dok Sanders ima 663. Obojici je potreban 1.991 delegat od dostupnih 3.979 kako bi osvojili nominaciju. U trci je još i kongresmenka sa Havaja Tulsi Gabard, sa dva delegata. Sljedeća runda primarnih izbora održaće se u Ohaju, Ilinoisu, Arizoni i Floridi 17. marta.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu