Banjaluka

Kakve su zadatke od nove administracije dobile gradske institucije i ustanove: Direktori se više moraju uključiti u potragu za novcem

Realizacija većih projekata u Banjaluci ove godine će se većinom morati finansirati mimo gradske kase i to iz eksternih izvora, međunarodnih projekata, fondova i slično.

Kakve su zadatke od nove administracije dobile gradske institucije i ustanove: Direktori se više moraju uključiti u potragu za novcem
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Takav zaključak mogao se izvući nakon razgovora sa pojedinim rukovodiocima javnih ustanova i organizacija u gradu. Svi oni su nedavno bili na sastanku sa predstavnicima Grada, a u međuvremenu su pojedini imali i individualne posjete gradonačelnika Draška Stanivukovića.

Prilikom tih susreta im je izložen plan nove administacije, koji od njih traži uštede u radu, povećanje sopstvenih prihoda, te konkretne projekte kojima će oni aplicirati za finansiranja iz drugih izvora, mimo gradske kase.

Direktori poručuju da su takvi planovi dio njihove prakse, da su uštede već na maksimumu i da su potrebna veća ulaganja ukoliko se očekuje napredak u Banjaluci.

Ugostiteljstvo

Direktor sportskog centra “Borik” Nenad Talić je kazao da je njihov cilj da se u ovoj i u drugim godinama osposobljavaju za apliciranje za novac iz raznih fondova, što domaćih, što stranih, te da traže još više donacija.

– Donacijama smo u prethodnom periodu rješili pojedina pitanja i popravke u dvorani, tako da planiramo da nastavimo tim putem. Osim toga, cilj je da sami što više zarađujemo – rekao je Talić za Srpskainfo i dodao da izvor zarade vide u ugostiteljstvu.

FOTO: DARKO BASARA/RAS SRBIJA
FOTO: DARKO BASARA/RAS SRBIJA

– U 2019. godini smo imali 30 odsto vlastitih prihoda, a ostalo budžet grada,  dok je ranijih godina udio vlastitih prihoda iz ugositeljstva, bio osam do devet odsto. Prošla 2020. godina još nije završena poslovno i finasijski, ali napravili smo više prometa u ugostiteljstvu nego 2018. godine i svih drugih godina prije te, samo nismo 2019. godinu premašili u kojoj smo imali ogroman rast – rekao je Talić i dodao da planiraju nastaviti tim tempom.

Pročitajte još

Iz Grada su se u prethodnom period mogle čuti izjave da će od gradskih ustanova i institucija tražiti reforme u radu, kako bi se povećala efikasnost u radu i postigle uštede, a Talić kaže da će sve “prijedloge i želje administacije uvrstiti u planove, te da će se prilagoditi traženom”.

Naveo je da su oni Gradu takođe predstavili svoje potrebe.

– Veliki broj klubova se raspituje kada će biti u funkciji dvorana na Starčevici, zbog dodatnih termina za treninge. Upoznati su da je taj projekat završen i očekuju da će što prije imati mogućnosti da koriste taj prostor – rekao je on.

Naglasio je da su na njihovim postojećim objektima potrebne nove investicije.

– Možemo raditi sa budžetom koji imamo, ali ako se želi napredak, mora se izdvojiti dodatni novac za popravak tehničkih stvari. Sa novim objektima možemo kvalitetno i dobro raditi, ali za stare, poput dvorane “Borik” i “Obilićevo” nama su potrebna dodatna sredstva za njihovo održavanje, ali i da bismo ih osavremenili. U dvorani Centar je potrebna teleskopska tribina, a za Obilićevo novo osvjetljenje, trenutno je staro 45 godina –precizirao je Talić.

Selima treba više

Slične informacije stižu i iz Centra za razvoj i unapređenje sela.

– Traženo je da maksimalno korigujemo rashode i da pokušamo maksimizirati vlastite prihode te eksterni priliv novca, koji se može obezbijediti kroz razne projekte. To je nešto na čemu radimo u kontinuitetu – kaže direktor Centra Draško Ilić.

Smatra da uštede koje je najavila nova administacija ne bi trebale ići na štetu razvoj poljoprivrede.

– Kada bi došlo do smanjenje sredstva za Centar, došlo bi do smanjenje podrške poljoprivredi i do mnogih zastoja u stvarima koje smo pokrenuli. Mi uvijek trebamo ići na više, a ne manje. Za više treba napor svih od Gradske uprave od nas, da stvaramo uslove da svake godine idemo ka većem a ne manjem. Mislim da budžet ne može biti manji,  jer ni trenutna izdavanja nisu u skladu sa potrebama poljoprivrede. Naša procjena je da bi za potrebe poljoprivrede trebalo izdvajati šest odsto iz gradskog budžeta, što je u ovim uslovima nemoguće ostvariti – naveo je Ilić.

FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA
Draško Ilić

Kaže da je projektovanih million KM podrške poljoprivrednim proizvođačima, kroz subvencije, edukacije i javne pozive za premiranje, nedovoljno za proizvođače na teritoriji grada.

Pročitajte još

– Pored toga mi zagovaramo izgradnju rejonskih pijaca na teritoriji grada koji su ozbiljan kapitalni projekat. To ne gradimo, kao nešto da bi imali, već je to nešto što će nam omogućiti veći plasman proizvoda lokalnih proizvođača, kako bi oni zarađivali i ostali da žive na selima, jer je 80 odsto teritorije grada ruralno područije – naveo je Ilić.

Uključene škole

Direktor Gradske razvojne agencije Mario Milanović kaže da se njihov rad inače svodi na potragu za eksternim finansiranjem, te da zahtjev nove administacije ne predstavlja ništa novo za njihove aktivnosti.

– Tim od 24 radnika je u prethodne četiri godine, na taj način obezbjedio devet miliona KM eksternog finansiranja za razne projekte. Imamo niz projekata za koje smo iz vanjskih izvora dobili novac, trebamo dobiti  ili samo u fazi aplikacije – precizirao je Milanović.

Naveo je da jedan od njih u naredne dve godine treba da obezbijedi bolje uslove za odvijanje nastave u pet banjalučkih škola.

FOTO : SINIŠA PAŠALIĆ / RAS SRBIJA
FOTO : SINIŠA PAŠALIĆ / RAS SRBIJA

– Kroz donaciju amabasade Češke trebali bi dobiti novac koji će da omogući da dvije škole ove godine dobiju centralno grijanje na pelet, kako bi se izbacio mazut, a dogodine tri. U planu je da se preko raznih projekata obezbijedi finansiranje otvaranja Razvojnog industrijskog trening centra Ramići za obuku za deficitarne zanimanja,  te obezbjeđenje prostora za startap kompanije koje se bave proizvodnjom iz raznih oblasti – naveo je Milanović za Srpskainfo.

Uštede su moto nove administracije, a Milanović kaže da su oni prethodnih godina sve svoje troškove maksimalno smanjili.

– Ranije smo bili na dvije lokacije, sada smo na jednoj, čime su i operativni troškovi manji. Isto tako, svake godine idemo sa tim da svi naši troškovi, za nekoliko procenata budu manji, kroz manje račune za telefon, ne kupuje se ništa što nije apsolutno neophodno, čime u budžetu grada ostaje određen iznos – naveo je Milanović.

Radojević: Dostavili smo spisak ideja

Veliki projekti se očekuju i od Turističke organizacije, ali oni za sada nisu bili raspoloženi da iznose detalje. Direktor Turističke organizacije Banjaluka Irena Radojević tvrdi da su Gradu dostavili spisak ideja sa kojima bi mogli konkurisati za eksetrno finansiranje, a koje bi, kako kaže, trebale omogućiti razvoj te organizacije, ali i oblasti kojom se bave. – Tu smo naveli projekte na kojima radimo kao što je projekat Tangram, koji predviđa uređenje mapiranje i zaštititu od urbanizacije zelene oaze Banj brdo, čija realizacija se prenosi od prošle godine i još neki projekti o kojima će javnost biti obaviještena naknadno – kazala je ona.