Ruski izvoz nafte, gasa i metala značajno je opao prošlog mjeseca pošto su najave sankcija uplašile međunarodne kupce, prema procjenama Kremlja koje je video ruski dnevnik Vedomosti ali rastuće cijene su ublažile uticaj na državne prihode, piše Politico.
Od početka ruskog rata protiv Ukrajine i odgovora Zapada na sankcije, Moskva je ćutala o svojoj izvoznoj i finansijskoj statistici. Ruska vlada je čak tvrdila da njena ekonomija cvjeta i da su sankcije bolnije za Zapad.
Međutim, jasno je da sankcije — i sopstveni napori Rusije da koristi izvoz energije kao političko oružje — imaju uticaja.
Isporuke nafte su u fizičkom smislu pale za 13 odsto od maja do juna, sa 18,9 miliona tona na 16,5 miliona tona, ali su prihodi zapravo porasli sa 10,2 milijarde evra na 10,5 milijardi evra i veći su nego u istom periodu 2021.
Ruski izvoz gasa pao je za oko četvrtinu u junu u poređenju sa prošlom godinom, ali je zarada porasla na 11,1 milijardu dolara u poređenju sa 3,6 milijardi dolara. Cijene sirove nafte su oko duplo veće u odnosu na prošlogodišnji nivo, dok su cijene prirodnog gasa oko šest puta više.
– Sankcije EU na naftu zapravo neće početi kasnije ove godine ili 2023. — dok gas nije ni pod sankcijama EU. To znači da je pad trgovine „više o smanjenju rizika, samosankcionisanju, gdje kompanije percipiraju ruska fosilna goriva kao toksična – rekla je Marija Šagina, naučni saradnik na Međunarodnom institutu za strateške studije, prenosi Blic.
Zapad — uključujući i EU — zasipa Rusiju talasima sankcija otkako je Moskva napala Ukrajinu krajem februara. Pored nafte i određenih metala, EU je takođe zabranila uvoz poput uglja i zlata i učinila nezakonitim izvoz ključne tehnologije dvostruke namene poput mikročipova u pokušaju da otupi rusku ratnu ekonomiju.
Osim ruskog izvoza, još jedna ključna metrika je koliko zemlja uvozi: neki analitičari procenjuju da je uvoz u aprilu mogao da opadne za čak 80 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, što je znak da se industrija i privreda zemlje smanjuju.
Međunarodni monetarni fond je u utorak objavio svoja predviđanja rasta za godinu, predviđajući pad od 6 odsto u Rusiji, dok će ekonomije EU poput Njemačke imati rast od 1,2 odsto, Francuske 2,3 odsto i Italije 3 odsto.
Stabilni novčani tokovi
Iako ruski podaci pokazuju udar na izvoz, oni takođe postavljaju pitanja o efikasnosti zapadnih sankcija.
Šagina je rekla da je najava EU da planira da stavi embargo na rusku naftu „ukazala tržištu da će snabdijevanje naftom biti oskudno… tako da su cijene naglo porasle, što je zapravo išlo u prilog Rusiji“.
U junu, predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da sankcije EU „brišu zubima u rusku ekonomiju“ i da bi smanjenje oslanjanja na rusku energiju „isušilo Putinova ratna prsa“.
Međutim, ruski državni prihodi od nafte i gasa će se zapravo povećati 2022. godine u poređenju sa prošlom godinom, prema prognozama ruske vlade uključenim u izveštaj Vedomosti. Otprilike 41 odsto vladinog budžeta dolaziće od dva fosilna goriva ove godine – ili otprilike 170 milijardi evra – u poređenju sa 35,8 odsto u 2021.
Za Aleksandra Gabueva, višeg analitičara moskovskog istraživačkog centra Karnegi, pitanje da li sankcije djeluju zavisi od toga „šta znači riječ posao“.
Rusija će „definitivno“ ući u recesiju i njen sektor telekomunikacija, proizvodnje oružja i proizvodnje nafte atrofirati jer joj je uskraćen pristup visokotehnološkom uvozu sa Zapada, rekao je on, ali je dodao: „Da li (politika sankcija) mijenja računicu Kremlja i stvara dovoljan pritisak na Rusiju da promijeni svoju politiku prema Ukrajini? Ne“.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu