Kolumne

Ko se kome treba izviniti?

Privatna čestitka premijera Crne Gore Zdravka Krivokapića povodom proslave Dana Republike Srpske ponovo je uzburkala duhove u Sarajevu.

Ko se kome treba izviniti?
FOTO: GORAN ŠURLAN/RAS SRBIJA

Bošnjački političari prosto su se utrkivali ko će više „iskritikovati“ premijera, a neki su otišli korak dalje pa su „u ime građana“ Bosne i Hercegovine zatražili izvinjenje, ne samo Krivokapića, već i cijele Vlade Crne Gore, pa čak i njegovih koalicionih partnera.

Ono što u svojim izjavama nikako nisu objasnili javnosti jeste ključno pitanje – u ime kojih građana Bosne i Hercegovine traže izvinjenje?!

U ime Srba, koji čine jedan od tri konstitutivna naroda, sigurno ne traže, jer Dan Republike slave svi građani Srpske jednako, od Novog Grada do Trebinja.

Ne traže ga ni u ime Hrvata, koji čine drugi konsitutivni narod u BiH, jer se predstavnici hrvatskog naroda nisu uopšte oglašavali povodom Krivokapićeve čestitke, a znamo, isto tako, da je prije par godina čak i lider HDZ BiH bio gost u Banjaluci povodom proslave Dana Republike.

Pročitajte još

Pa, dakle, politički predstavnici dva konstitutivna naroda u BiH ne traže izvinjenje. Kome onda Krivokapić i Vlada Crne Gore trebaju da se izvine?

Tu dolazimo do onoga o čemu srpski i hrvatski političari, ispostavlja se s pravom, godinama „trube“.

Za političku elitu iz Sarajeva Srbi i Hrvati ne postoje, niti im je bitno mišljenje Mostara ili Banjaluke.

Jedino što im je važno jeste mišljenje njih samih i građana koje oni predstavljaju. Time su Bosnu i Hercegovinu sveli na sarajevsku čaršiju u kojoj su mir, tolerancija i suživot samo floskule kojima žele da zadive međunarodnu zajednicu.

Upravo oni koji u svojim izjavama često ističu „bogatstvo različitosti na čemu BiH treba biti ponosna“ uvijek i iznova pokazuju da im upravo ta različitost najviše smeta.

Ta „različitost“, po njihovom tumačenju, može proći ali samo ako se druga dva naroda odreknu svog identiteta, pisma, vjere i nacije.

Niko im valjda još nije objasnio da poštivanje tuđeg upravo predstavlja prihvaćanje i uvažavanje bogatstva različitosti. Oni koji nisu spremni da prihvate različitosti, nemaju pravo da pričaju o suživotu.