Biznis

LOŠE ZA EKONOMIJU Bogati Evropljani sve manje troše novac

Ilene Stil (63) iz Londona do sada bi već imala iza sebe nekoliko putovanja širom svijeta, ali ne i ove godine, čak iako su ublažene restrikcije uvedene zbog pandemije virusa.

LOŠE ZA EKONOMIJU Bogati Evropljani sve manje troše novac
FOTO: ABEDIN TAHERKENAREH/EPA

Nismo putovali. Razmišljali smo da odemo u Grčku, na neki je način privlačno to što nema puno turista, ali iskreno, osjećala bih se prilično glupo da umrem – reka je Stil.

Kako broj zaraženih koronavirusom u Evropi ponovo raste, podaci o potrošnji pokazuju da se zbog straha od zaraze mnogi imućniji potrošači suzdržavaju od većih izdataka.

To je loša vijest za maloprodaju, proizvođače luksuzne robe i sektor rekreacije, zabave, sporta i turizma koji očajnički žele nadoknaditi izgubljeno, piše Radiosarajevo.

– Više nije zabavno izlaziti kada rizikujete zarazu virusom i morate poštovati niz mjera, koje se kreću od oblačenja papirnatih čarapa da bi mogli isprobati nove patike do plastičnih pregrada koje dijele klijente kod frizera –  rekla je Stil.

Ispitivanja ponašanja potrošača u zemljama kao što su Velika Britanija, Danska, Francuska i Švedska pokazuju obrazac koji je zabilježen i u Sjedinjenim Državama: premda su trgovine ponovno otvorene, potrošači s visokim primanjima ne troše.

Britanski potrošači koji zarađuju 40.000 funti ili više nakon oporezivanja ostvarili su oko 35 posto potrošnje 2019., a u drugom kvartalu 2020. odgovorni su za 45 posto pada potrošnje, pokazalo je ispitivanje kartičnih transakcija koje je proveo profesor Paolo Suriko s Londonske poslovne škole.

– Želimo stvoriti situaciju u kojoj mladi i siromašni mogu malo više štedjeti, a stariji trošiti. Ali događa se obrnuto – objasnio je Suriko.

Istraživanje ekonomiste Asgera Laua Andersena analiziralo je potrošnju 860.000 potrošača u Danskoj i Švedskoj od marta do maja. Danska je uvela stroge restrikcije zbog koronavirusa, a Švedska nije, ali je zato imala više zaraženih.

Novo brzo širenje zaraze, u kombinaciji s postupnim ukidanjem državne podrške radnicima na dopustu zbog pandemije, mogli bi dodatno oslabiti potražnju u grupama koje imaju  niža primanja, posebno u sektorima kao što su  trgovine s prehrambenim proizvodima koji su se do sada dobro držali.