Ovim riječima se narodni poslanik Spomena Stevanović obratila na protekloj sjednici Narodne skupštine RS svojim kolegama, pozivajući se na studiju Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Ona je zatražila od Vlade RS da bude održana tematska sjednica na temu malih hidroelektrana u Republici Srpskoj, a povod za inicijativu je akcident na rijeci Drinjači prije 30-ak dana.
Stevanovićeva je poslanike obavijestila da je na ovoj rijeci bio pomor ribe do kojeg je došlo zbog nepoštovanja ekoloških propisa u radu mini-hidroelektrane “Eta enerdži”, koja ima koncesiju. Istakla je i da je nezadovoljna radom Komisije za koncesije i inspekcija koje su na teren izašle tek kada se desio akcedent i da je nedopustivo da ranije nije kontrolisan rad.
Problem gradnje mini hidroelektrana treba da bude razmatran na tematskoj sjednici Vlade, jer je očigledno da od njih ima mnogo više štete nego energetske koristi – ocijenila je ona.
Dodala je da se sada Drinjači, na lokaciji gdje je bio akcedent, ne može prići zbog mulja i da najvjerovatnije ribe iz Drine, uglavnom lipljan i mladica, više neće moći da dolaze u Drinjaču na mrešćenje zbog zagađenosti.
– Ovoj praksi moramo stati u kraj – poručila je Stevanovićeva.
Ona je navela da je firma u čijem je vlasništvu mini-hidroelektrana na Drinjači dobila ekološku dozvolu od Ministarstva za ekologiju 15. maja 2016.
– U toj dozvoli sve jasno piše. Navodi se da je potrebno obezbijediti ekološki prihvatljiv protok, odnosno pravilno upravljati protokom vode. Međutim, na terenu vode gotovo da nema u koritu, a kilometri mulja i blata su na obali – naglasila je Stevanovićeva.
Ministarka za prostorno uređenje, urbanizam i ekologiju Srebrenka Golić izjavila je da je lično protiv svih mini hidroelektrana.
– Tačno je da mi, po zakonskim propisima, dajemo ekološke dozvole. Međutim, mi nismo kontrolni organ – poručila je ona.
Ministarstvo koje je nadležno za davanje koncesija za gradnju mini hidroelektrana u RS je Ministarstvo energetike na čelu s Petrom Đokićem, koji tvrdi da se procedura izgradnje mini hidroelektrana ne može prekinuti. Zalaže se za pojačan nadzor.
Treba napomenuti i zanimljivu činjenicu – na čelu Ministarstva energetike je lider SP, na čelu Komisije za koncesije je kadar SP i na čelu Inspektorata RS je kadar SP.
Đokić je naveo da je do sada ukupno raskinuto 45 ugovora o koncesijama jer koncesionar nije ispunio ugovorne obaveze.
– Nastavićemo to. U Srpskoj je na snazi 89 zaključenih takvih ugovora o koncesiji i one se ne mogu dobiti bez prethodno urađene studije u tom postupku – rekao je Đokić.
Po zvaničnim podacima, u Republici Srpskoj ima 28 malih hidoroelektrana. Postoji 75 proizvođača električne energije iz OIE, koji u ukupnoj proizvodnji električne energije u RS učestvuju sa svega 3,9 odsto. S druge strane, proizvođači dobijaju podsticaje koju plaćaju potrošači električne energije, a naknada iznosi 0,0075 KM po kilovatu. Samo su prošle godine dobili 16,1 miliona KM podsticaja.
Dakle, proizvođači dobiju koncesiju na našim rijekama, proizvode beznačajan iznos električne energije, neki su ugrozili životnu sredinu, mi ih subvencionišemo, a korist ima tek nekolicina.
Prijedlozi struke
Profesor dr Čedomir Crnogorac, koji zastupa “stop hidrocidu”, kaže da izgradnja malih hidroelektrana životna sredina mora da bude zaštićena, odnosno oplemenjena po posebnim projektima, a ne ugrožena i devastirana kao što je do sada slučaj kod izgradnje malih HE.
Crnogorac predlaže da za svaku koncesiju za gradnju mini hidroelektrane bude organizovana javna rasprava, uz prethodno pribavljeno mišljenje ekspertskog tima Vlade RS ili ekspkertskog tima koji će imenovati Odbor za zaštitu životne sredine Narodne skupštine RS.
– Imenovanje i struktura ekspertskog tima treba da bude definisano prije bilo kakve dodjele koncesija za gradnju MHE. Cilj je da se koordinisanom akcijom i djelovanjem utvrdi i javni inters domicilnog stanovništva na nivou lokalne samouprave i tek nakon toga donese odluka – ističe Crnogorac.
On se, između ostalog, poziva na Ustav RS po kojem svaki čovjek ima pravo na zdravu životnu sredinu i da je svako, u skladu sa zakonom, dužan da u okviru svojih mogućnosti štiti i unapređuje životnu sredinu. Takođe, RS je dužna da štiti i podstiče racionalno korišćenje prirodnih bogatstava u cilju zaštite i poboljšanja kvaliteta života i zaštitu i obnove sredine u opštem interesu.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu