Transkripti njihovih razgovora pokazuju žurbu američke administracije da okonča rat na Kosovu, bez obzira na to da li je bombardovanje Jugoslavije bilo legitimno ili ne.
Zato je Klinton najprije ubedio Blera da ga podrži.
Iako je oznaka tajnosti skinuta, brojni dijelovi razgovora, prije svega Blerovi, cenzurisani su, ali se iz ostalog vidi da su se njih dvojica u velikoj mjeri slagali oko toga šta treba da se radi.
U prvom razgovoru od 31. jula 1998. godine kratko pričaju o Kosovu.
OVK nas je stavila u tešku poziciju – rekao je Klinton, a Bler se složio.
Klinton je rekao da će ponovo razgovarati o Kosovu.
– Bile, imaš moju podršku od 101 odsto – rekao je Bler.
Već u sljedećem razgovoru 6. avgusta, nakon što su pričali o Toskani i Klinton se pohvalio kako su mu Stiven Spilberg i Tom Henks bili u gostima i pustili njihov novi film „Spasavanje redova Rajana“, Klinton je rekao Bleru da ga ja zvao da razgovaraju o Kosovu.
– Pogoršava se. Novinski naslovi to pokazuju, a Milošević ide ka vojnom riješenju. Srpske bezbjednosne snage ne samo da suzbijaju albanske militante, već se takođe uključuju u sistematske kampanje protiv civilnog stanovništva. Mislim da se približavamo velikoj humanitarnoj katastrofi. Milošević misli da to može da radi dok mu prijeti NATO vojni odgovor, jer vjeruje da će NATO odgovoriti samo uz rezoluciju UN, ali Rusija garantuje da će je blokirati. Moje gledište je da, u najmanju ruku, treba da ga natjeramo da razmisli ponovo. Mi treba da finaliziramo planiranje koje smo započeli, identifikujemo snage i razmislimo o nekom ultimatumu da ga natjeramo da zaustavi ofanzivu i obnavimo autonomiju za Kosovo. Vjerujem da bi trebalo jasno da stavimo do znanja da, dok želimo dobijemo odobrenje od UN, mi to možemo i bez njega. Znam da se oko toga nismo složili i Olbrajt (Medlin) je razgovarala sa Kukom (Robin, tadašnji britanski šef diplomatije, prim.prev) o pitanju Savjeta bezbjednosti UN za potrebna ovlašćenja. Da ti kažem, krećemo se ka sudaru na Kosovu i sa onim šta dalje se dešava u Rusiji – rekao je Klinton i dodao da se brine za zdravlje ruskog predsjednika Borisa Jeljcina i ekonomiju njegove zemlje.
Zatim je rekao da se plaši da će mnogi civili umrijeti na Kosovu i da će biti dosta izbjeglica, a da je zbog komplikovane situacije u Rusiji, najbolje da se sada ne sprovodi glasanje u UN.
– Milošević misli da ima odriješene ruke. Razgovarao sam s tobom i Džonom Mejdžorom (prethodnim britanskim premijerom) i ja razumijem da imate drugačiji sistem za odlučivanje o legalnom autoritetu tamo – rekao je Klinton.
Izgraditi pravni slučaj
On je zatim opisao kako može da se izgradi pravni slučaj kako bi se opravdalo bombardovanje.
– Bilo je više prekograničnih upada i prijetnji međunarodnim posmatračima, što bi moglo biti povod za samoodbranu. Takođe, tu je i Miloševićeva evidencija pretnje međunarodnom miru i bezbednosti, a zatim humanitarnih zvjerstava. Mislim da bismo mogli da konstruišemo pravni slučaj, ali ako ne mogu tebe da uvjerim u to, nećemo imati šanse sa Širakom i Kolom – rekao je Klinton, misleći na francuskog predsjednika i njemačkog kancelara koji se u to vrijeme borio za novi mandat.
Blerov odgovor nije objavljen, a Klinton je nastavio.
– Zar ne bi trebalo da pokušamo da pridobijemo Širaka i Kola da sa nama potpišu ultimatum koji ćemo dati Miloševiću? Pričanje o planiranju tako nečega bi bilo korisno da ubedimo Širaka i Kola da UN rezolucija nije zakonski neophodna. Znam da Širak želi to, ali će škoditi Jeljcinu ako ga stavimo u poziciju da potpiše ili blokira rezoluciju – rekao je on.
Klinton je rekao Bleru da se plaši da će se situacija na Kosovu pogoršati.
– Čuo sam glasine o masovnoj grobnici od 500 ljudi. To možda nije tačno, ali i druga strana pokušava da nas natjera da se umješamo. Tu su problemi o kojima smo ti i ja razgovarali ranije. Ljudi žele da budemo njihove vazduhoplovne snage za dobijanje nezavisnosti. Ali mislim da je problem to što smo sve to prošli sa građanskim ratom u Bosni i ne želim da ga ponavljam sa drugim muslimanskim stanovništvom – rekao je on.
Klinton je rekao da će zvati Helmuta Kola i “pritisnuti ga”.
Naredni razgovori koji su se ticali Kosova bili su u oktobru, kada je uspostavljena Posmatračka misija OEBS na Kosovu, a iz njih se vidi da su se i Francuzi složili da treba pretiti vazdušnim napadima. Međutim, narednih mjeseci nisu govorili o tome, sve do 21. januara kada je Bler pozvao Klintona.
– Zdravo, Bile. Kosovo – počeo je on, a šta je govorio ne znamo, jer je čitav pasus cenzurisan.
Međutim, Klinton je rekao da se slaže sa tim da je neophodno da se preduzme vojna akcija, ali da ne želi da pošalje kopnene trupe. Dalje, on je rekao da mora da ima neki politički plan da bi sproveo vojnu akciju.
– Mi smo u mnogo drugačijoj situaciji bili pravno i politički u Bosni, jer svijet je rekao da ovi ljudi zaslužuju autonomiju, ali ne i nezavisnost. Ja ne želim da uvaljujem u probleme, ali sada je 45 ljudi poklano, a Milošević pokušava da izbaci Posmatračku misiju, nemamo drugog izbora osim da nešto učinimo – rekao je Klinton.
On je ukazao međutim, da su i Albanci kršili primirje
– Oni vjerovatno imaju onoliko kršenja primirja kao i Milošević, mada su njegova drastičnija – rekao je i dodao da i Albanci moraju da sjednu za sto i da preuzmu svoju odgovornost.
Zatim su u februaru ponovo razgovarali nedugo prije nego što se Klinton sastao sa Širakom.
– Tu je i sastaću se sa njim za nekoliko minuta… Treba da budemo sigurni da se svi slažemo – rekao je on.
Inače, nedugo prije toga se Klinton sastao sa novim njemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom.
Narednih nekoliko razgovora su se ticala mogućeg dogovora i činjenice da je Milošević pristao da razgovara sa Ričardom Holbrukom, ali je Klinton rekao da ne vjeruje da će se Milošević složiti oko uslova primirja, što se i nije desilo.
“Srbi su jači od Iračana”
Dana 23. marta Klinton je rekao Bleru da Milošević nije pristao i da je izgledao spremno da „sprovede veliko nasilje na Kosovu“.
Veći dio daljeg razgovora je cenzurisan, ali su rekli da će razgovarati sa Širakom i drugim zvaničnicima. Bilo je jasno da je bombardovanje izvjesno.
– Jači su od Iračana – upitao je Bler Klintona.
– Da. Imaju bolju vazdušnu odbranu i mi ljude u blizini koji su ranjivi. Ulozi su veliki ali potencijalne koristi su ogromne – rekao je Klinton.
Uslijedilo je 24. mart, prvi dan bombardovanja. Klinton i Bler su razgovarali 30. marta kada je govorio o tome da treba da se nađe rješenje za izbjeglice, ali i da ga brine rastuća umješanost Rusije i da „okolne zemlje treba podrobnije da ispitaju ruske pošiljke na Kosovo, da obezbjede da se ne krši embargo na oružje“.
Dio teksta je ponovo cenzurisan, a Klinton je rekao Bleru da paze šta pričaju jer je to otvorena linija.
U daljim razgovorima u aprilu Klinton govori o tome kako se nada da će međunarodne snage biti na Kosovu i da će „morati da se posvete da zaštite Srbe na Kosovu makar koliko i kosovske Albance“.
U jednom od njih je, međutim, Klinton insistirao na razornijem bombardovanju, rekavši da zna da će biti „kolateralne štete“.
– Nadao sam se da biste ti i Aznar (Hoze Marija, bivši španski premijer) dok ste zajedno mogli da ubjedite (cenzurisano) da da Klarku i Solani ovlašćenje da gađaju širi raspon ciljeva. To bi zahtjevalo udar na sjedišta na nacionalnom nivou, vojno-industrijske ciljeve, TV tornjeve (čemu se on opirao), neke predsjedničke mete, elektrane, sedište Socijalističke partije, koje takođe ima emiter radio TV programa. Zaista vjerujem da smo pogrešili što nismo pojačali vrelinu protiv ovih momaka. Moji ljudi me pozivaju i da razmislim o preventivnim akcijama protiv nekih ciljeva u Crnoj Gori. Znam da (cenzurisano) ne želi da se udari tamo, ali čak sam i on rekao da tamo ima ciljeva koje treba gađati.
Dozvoli mi da dam primjer ili dva: postoji nekoliko objekata za koje mislim da tamo spemaju svoje projektile; u i oko luka unutra Crne Gore; postoji jedan kritični most koji moramo da pogodimo, prije nego što počnu da se kreću njihove vojne jedinice… Još je važnije da dođemo do ciljeva faze III unutar Srbije. Znam da će biti kolateralne štete i nekih polemika, ali ako želimo uskoro šansu za rješenje, mi moramo da pojačamo vatru – rekao je Klinton, a Bler se, pogađate, složio sa njim oko svega.
“Horor priča” o pogođenom autobusu i kineskoj ambasadi
Zanimljivi su razgovori iz maja, gdje je Bler rekao da kampanja napreduje i da je gađanje elektrana i nestanak struje u Beogradu “napravio veliku razliku”.
Međutim, Klinton je ukazao na to da interesovanje u svijetu za dešavanja na Kosovu opada i da u medijima nema dovoljno opravdanja za bombardovanje, dok se javljaju “horor priče o kolateralnoj šteti poput one o autobusu pogođenom na mostu”.
A ubrzo je uslijedilo i slučajno gađanje kineske ambasade u Beogradu u kojoj je bilo žrtava.
– Upravo sam izašao i dao izjavu rekavši da smo pogodili nekoliko važnih komandi i kontinentalne ciljeve, a da su šteta načinjena kineskoj ambasadi i smrti bile potpuno slučajne. Izrazio sam duboko kajanje ljudima i liderima Kine, ali i rekao je da je važno zapamtiti zašto su udari bili neophodni – rekao je Klinton, dodavši kako su američki piloti bukvalno rizikovali živote da bi izbjegli da pogode nedužen civile u Srbiji.
“Tražili bi od nas da sravnimo ovo mesto sa zemljom”
Klinton je pravdao bombardovanje rekavši da mora da se zapamti šta je izazvalo vazdušne napade i šta je to što može da ih okonča. Onda je Bler rekao da je Klinton potpuno u pravu.
– TV kamere nisu na Kosovu, ali da jesu, viđali bi ljude koje su svaki dan ubijali Srbi, Milošević – rekao je Bler.
– Da imamo jedan TV prikaz 15 ljudi vezanih zajedno i živih spaljenih, od nas bi zahtjevali da ih izbombardujemo do kraja, ljudi bi se pitali zašto nismo ovo mjesto sravnili sa zemljom, ali naši ljudi to moraju stalno da govore medijima – rekao je Klinton.
Zaključili su da bi trebalo da imaju više snimljenih zločina na Kosovu i da su frustrirani time što Kinezi i Rusi kažu da je bombardovanje varvarsko.
Kada je konačno Milošević riješio da pristane na kompromis, bombardovanje je okončano, a Klinton i Bler su krenuli sa razgovorima o tome kakvi su im dalji planovi za region, a pogotovo za Kosovo, za koje je Klinton rekao da će se njim baviti najveći američki stručnjaci, kakav god formalan status bude imalo.
– Potreban nam je prosperitetni Balkan, sa manje iskušenja za sukob. Želimo da bude više integrisan sa Evropom. Sa EU, sa NATO. Prvo što moramo da uradimo je da definišemo taj prostor: Slovenija, Rumunija, Bugarska, Makedonija, Albanija, Crna Gora, Kosovo. I Srbija ako budemo mogli da se otarasimo Miloševića – zaključio je Klinton.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu