Ali sve patnje kroz koje je prošla nisu uspjele da je slome, već su je ojačale. Podigla se, prihvatila sebe i nastavila hrabro da korača ka boljem životu ovog puta sa protezom.
Čim joj je bilo bolje, vanredno je završila srednju školu, a potom upisala i Filološki fakultet u Beogradu koji, dok radi u jednom kol-centru, uspješno privodi kraju.
– Živim sasvim normalno, nimalo drugačije od drugih. Aktivna sam, družim se, izlazim, studiram, uživam u svakom danu – kaže Marija a koju u Studentskom domu „4. april“ na Voždovcu, gdje stanuje, svi znaju po prelijepom licu i širokom osmijehu.
Ne krije da nije uvijek bilo tako i da je saznanje da će ostati bez noge bilo veoma bolno, ali da joj je ipak važnije od svega bilo da preživi.
– Moje raspoloženje je osciliralo u tom periodu, što je normalno. Imala sam loše i dobre dane. Najteže mi je pao momenat kada sam izgubila kosu, kada sam bila sama u izolaciji, iako sam znala da je to za moje dobro jer je moj organizam slab. Ti momenti kada sam jedva podnosila hemioterapije, imala mučnine, nisam mogla da jedem niti da ustanem iz kreveta. Život mi se tada okrenuo za 360 stepeni.
Ali brzo je prihvatila sebe, naoružala se samopouzdanjem, protezu ukrasila cirkonima, nabacila osmijeh i hrabro nastavila dalje.
– Ono što me i danas ohrabruje jeste to što sam na kraju borbe s karcinomom izašla kao pobjednik. Izgradila sam samopouzdanje i održala pozitivu koja je veoma bitna. Volim sebe i volim svoj život. Dogodilo se ono što mi je samo ojačalo i pokazalo mi da ne treba da brinem oko nekih sitnica i stvari koje ne mogu da promijenim.
Na svom putu Marija se nije susrela sa nekim pretjeranim nerazumijevanjem okoline, ali zna mnogo ljudi koji jesu.
– Meni je potrebno mnogo više snage za bilo koju fizičku aktivnost, za hod, za stajanje, a neki ljudi prosto nemaju razumijevanje za to. Srećom, ja sam većinom okružena ljudima koji me prihvataju takvu kakva jesam, oni su moja vječita podrška. Moja porodica i moji prijatelji, piše Žena Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu