Veliki petak predstavlja najtužniji dan u životu svakog hrišćanina, a na današnji dan propisan je najstroži post.
Hrišćani se na Veliki petak sećaju događaja kada je Isus bio vrijeđan, šiban dok je masa vikala “raspni ga, raspni, krv njegova na nas i na našu djecu”.
Na kraju je Isus razapet na brdu zvanom Golgota između dva razbojnika. Što se tiče običaja oko hrane na ovaj dan, još od davnina je ustanovljen strogi post.
On podrazumijeva post na vodi, odnosno hranu koja se ne prži na ulju. Tako danas po pravilima ne bi trebalo da jedete posni pasulj, ribu, prženi krompir, posnu paštetu i slično. U nekim mjestima se ne jede luk, ni bijeli ni crni, jer su po predanju rane Isusu hristu namazane lukom kako bi ga što više rane boljele i pekle.
Po predanju, onaj ko soli hranu na Veliki petak dodatno “sipa so na Isusove rane”.
Većina hrišćana na današnji dan jede kuvano povrće ili sirovo voće i povrće.
Na trpezi bi trebalo da se nađe isključivo hrana spremljena na vodi – bareno povrće, sveže ili suvo voće i povrće, kao i hleb, med i bareni pirinač.
Mnogi griješe kada misle da su tog dana dozvoljene posne grickalice – krekeri, štapići, čips, napolitanke i ostali konditorski proizvodi bez mlijeka, jer sadrže ili ulje ili margarin.
Po kanonu nisu poželjni ni ratluk ni žele bombone, jer sadrže želatin.
U većini domova u Srbiji smatra se da bi na Veliki petak trebalo jesti ribu i riblju čorbu, kao i krompir salatu prelivenu uljem. Po pravoslavnim kanonima, ovakva vrsta posta nije prikladna dva dana pred Vaskrs.
U mnogim srpskim manastirima ustanovljeno je pravilo da monasi ne jedu čak ništa, sve dok sunce ne zađe. Tog pravila se pridržavaju i mnogi vjernici, piše Kurir.
Takođe, prema tradiciji se izbjegava korišćenje viljuške, noža ili bilo čega oštrog, jer ti predmeti simbolizuju koplje kojim je proboden Isus.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu