Govoriću iskreno, ja sam neko ko je pokušao sebi da oduzme život. Ja jesam zaista imala teško djetinjstvo. Mislim, teško… Imala sam ja majčinu ljubav, imala sam takođe i sve što mi je bilo potrebno, nikada meni ništa nije falilo, sem oca, ali nekako ta žal i ta bol je toliko jačala u meni, da ne umijem to ni da objasnim – započela je ona.
– Međutim, bio je period u mom životu kada sam bila srednja škola, kada sam počela sa izlascima, sa nadogradnjom kose, sa šminkanjem. Da su vršnjaci krenuli mene iza leđa da nazivaju pogrdnim imenima, da mi lijepe neke etikete koje zaista nisu obilježavale moj život. To je bio momenat kada je meni samo pala roletna i kada sam bila u toj nekoj fazi depresije, da ja nisam razmišljala ni o kome, a najmanje eto o sebi da sam samo poželjela da me nema. Popila sam brdo nekih tableta, za smirenje, za srce, ma sve što sam pronašla sve sam uzela. Poznajem takođe i dosta ljudi koji su pokušali to isto, samo mislim da kod nas generalno u Srbiji je ovo tema o kojoj se malo govori s obzirom na ozbiljnost teme i problema pogotovo sada nakon korone, sve više je depresivnih ljudi – dodala je.
– Pomogla bih svakome ko je u takvoj situaciji, jer opet kažem to je preozbiljna stvar i prevelika depresija. Jednostavno niko ne bi trebao da pomišlja da uskrati sebi život ma kakav on u nekom periodu bio, što bi se reklo poslije svake kiše dođe sunce, tako da čovjek ne samo da može biti van depresivnog stanja, nego može biti i zaista srećan. Potrebno je samo da pronađe sebe i postavi sebe na prvo mjesto – tvrdi Nataša za Republiku, prenosi Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu