Dok prati potragu za nestalim Matejem Perišem (27), kako kaže, sve joj se čini da njenog sina ne traže kao Splićanina, a istovremeno se, nada da greši i da policija radi i na ovom slučaju.
– Ima hiljadu loših stvari na koje mogu da pomislim, ali jednostavno ne mogu da mislim da je loše. Mislim da je negdje, i da je živ. Ko ovo nije preživio, ne zna – kaže Olivera.
Aleksa je uvijek bio kod kuće. Rijetko kad je izlazio. Praznicima bi bio sa porodicom, ove godine to nije bio slučaj. I Novu godinu, Božić i srpsku Novu godinu, dočekala je majka bez njega.
– Nema ga, kao da je u zemlju propao. Kako se osjećam? Nikako. Prisjećam se prethodnih godina kada mi je i suprug bio živ prošle godine, i Aleksa tu. Sada sam ostala sama. Suprug je preminuo u septembru prošle godine. Tako da sam sada baš sama – kaže Olivera.
Na pitanje da li je možda smrt oca uticala na to da Aleksa ode, kaže da ne vjeruje.
– Imam ćerku i sina iz prvog braka. Stariji su od njega. Za mene je bio najviše vezan. To je dijete koje mi je sve pričalo. Jedan čas nije pobjegao iz škole. Da mi je neko rekao da će Aleksa ovo da uradi ja mu ne bih vjerovala. Sve mi je pričao, povjeravao mi se za svaku sitnicu. I, onda se desi nešto ovako. Da sam znala, pa taj dan da ga vidim. Ispratio me je ujutro na posao u pola sedam. Bio nasmijan. Normalno se ponašao. Dva dana prije toga, moja ćerka je bila ovde i on je spremao ručak. Dijana kaže da je bio skroz normalan. Ništa nije nagovještavalo da će ovo da se dogodi – priča majka.
Aleksa je nestao 28. decembra. Sa sobom je ponio sve diplome, svjedočanstva, sva dokumenta, zbog čega majka misli da je otišao negde u inostranstvo, da mu je neko ponudio posao jer je odličan poznavalac kompjutera. Zato je u ponedjeljak policija uzela kućište od njegovog kompjutera i blokče njegovo, u kojima su bile ispisane šifre, ali sve je bilo uzalud. Sve je vratio na fabrička podešavanja, kaže majka koja bar jednom dnevno zove policiju.
– I juče sam ih zvala. Pitala sam ih šta je bilo sa kućištem, ispalo je da ne mogu ništa da urade. Ne mogu da ga povrate. Vratio je sve na fabričko podešavanje. To su programi, neke šifre za igrice. On jeste bio kući, ali je radio preko kompjutera. Sinoć mi je policajka rekla da je vratio kućište na fabričko i da ne mogu ništa. I non stop mi ponavljaju da je jako pametan. Kažu djeca koja završe te škole za kompjutere su pametna ali ne znaju sve, ali za njega kažu da je baš pametan i da je sve odradio kako treba – priča Olivera.
Za Aleksom je raspisana potraga. Majka sumnja da je naseo na neku lažnu priču za posao.
– Stvarno je bio ubijeđen da on ide da radi negde. Ponio je svjedočanstva, diplome, dokumenta, sve. Sve je odnio. Znam da je radio preko kompjutera, zarađivao je dobro i ta kompanija mu je ponudila posao. Ne znam koja je u pitanju. Nemam baš nikakav trag. Ako je nasjeo na lažnu priču. Možda je trebalo u Beogradu da stupi u kontakt, a nije bilo to to. Policija mi je u ponedjeljak, kada su došli da uzmu kućište, rekla da postoje firme u inostranstvu koje obećavaju isto tako vize, posao, dobre plate a onda kada ljudi odu tamo uzmu im pasoše i telefone da ljudi ne mogu da se vrate, a rade kao robovi. On sigurno nije mislio da ide da bude rob. Sigurno je mislio da je to 100 odsto sigurno a da nema pristup nikome. Roditeljima, porodici. Nelogično mi je da bi neko pristao na to, a kamoli on. Samo mislim da je negdje živ – jecajući kaže i opet ponavlja da “ne zna ništa”.
Dodaje da joj je čovjek iz jedne kompanije koja se bavi prevozom rekao da misli, ali da nije siguran, da je Aleksa kod njih tražio kartu za Beograd.
– Oni nemaju kamere ali ima mjenjačnica obližnja. To je trag odavde ali to smo i mi sami pretpostavljali da je on otišao u Beograd samo ne znamo šta se dalje dešavalo. Telefon mu je lociran samo 30. decembra tad je pokazivao zauzeće. Od tada ništa. I, najviše me muči što je prošlo dosta vremeba a da niko ne zna ništa. Mladog Splićanina vidi se da traže, ja ne vidim ništa. Ne znam ništa. Možda griješim, majka sam, što se kaže, pa bih htjela da ga nađem, ali ne znam. Ne mogu da kažem da ne rade ništa a meni je nemoguće, kao da je u zemlju propao – kroz suze priča Olivera.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu