Protesti su počeli poslije njene sahrane, da bi potom zapalili čitavu zemlju i ubrzo postali najgori nemiri u Iranu godinama unazad.
“Tajm” piše da su protesti koji su izbili u Iranu “bez presedana u veličini i brzini”. Malo je onih koji su očekivali da će demonstracije potrajati duže, a kamoli tri nedelje.
Da je u pitanju zaista početak revolucije, takvu procjenu sve donedavno nisu djelile zapadne prestonice Amerike i Evrope.
Bijela kuća je izrazila podršku, nametnute su neke sankcije ali generalno je administracija Džoa Bajdena procjenila da je ovaj ustanak osuđen na propast pod, kako je napisao Patrik Vintur za “Gardijan”, čizmama Revolucionarne garde Irana. Ipak je to istorija islamske republike – palica, cenzura i zatvor imaju dug i uspešan dosije nasilnog gušenja neposlušnih, istakao je Vintur.
Čini se nevjerovatnim da bi duboko ukorijenjeno konzervativno rukovodstvo, pod nadzorom 83-godišnjeg vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneja, najduže služećeg vladara Bliskog istoka, moglo da napusti svoj uobičajeni instinkt za bezbjednosnim odgovorom kao što je im uspevalo u prošlosti.
Ipak, Iran ima kapacitet da iznenadi, ukazuje Vintur.
Žene u prvim redovima
Režim ponovo koristi nasilje da uguši proteste, ali kako je u pitanju pokret uglavnom mladih žena bez lidera – nisu sigurni kako da reaguju. Naime, odvažne proteste su u skoro svakom slučaju predvodile žene.
One drže u rukama sliku Amini, mašu svojim velovima u vazduhu, spaljuju ih na lomačama i seku kose. Njih su podržale mnoge druge žene širom sveta – protesti zbog smrti Amini održani su u Vašingtonu, Parizu, Istanbulu i drugde, dok su brojne poznate ličnosti takođe izrazile solidarnost sa Irankama sekući svoje kose. Među njima su poznate francuske glumice poput Žilijet Binoš i Izabel Iper, kao i švedska poslanica u Evropskom parlamentu Abir al Sahlani.
-Žena, život, sloboda! – uzvikuju pobunjene žene stihove pesme “Baraje” (Zbog) Šervina Hadžipura, koja govori o korupciji, cenzuri, diskriminaciji i težnji za normalnim životom.
Pjesma, koja je kako navodi “Vašington post” zadobila 40 miliona pregleda na “Instagramu” otkako je objavljena 28. septembra, postala je nezvanična himna iranskih antivladinih protesta nakon Hadžipurovog hapšenja. On je u međuvremenu pušten u utorak uz kauciju, ali je do tada njegova “Baraje” postala sveprisutna u zemlji, iako su ga vlasti naterale da skine post.
– Pjesma prenosi decenije depresije, povređivanja i bijesa jednostavnim rečima – rekla je “Postu” Sara iz Teherana.
Nenaoružana revolucija bez lidera
Do hapšenja pjevača došlo je u okviru brutalnih gušenja višenedeljnih protesta. Pozivajući se na grupe za ljudska prava, “Post” navodi da su vlasti ubile više od 130 demonstranata i uhapsile i povredile hiljade ljudi, te ugasile ili usporile pristup internetu širom zemlje.
Demonstranti su tehnički potkovani i uprkos naporima režima da im uskrati internet snimci protesta i policijske brutalnosti teku društvenim mrežama, ali i kanalima na persijskom jeziku koji emituju u zemlji, uključujući Iran Internešenel i BBC.
Kako je to rekao Vintur, revolucija, ako je to ono što jeste, biće na televiziji.
Djeluje da je iransko rukovodstvo nervozno zbog načina na koji je njegov legitimitet izazvan ovim novim fenomenom nenaoružane revolucije bez lidera, u kojem čak učestvuju i deca – iranske učenice nedavno su se priključile protestima u velikom broju. Zbunjene vlasti nisu sigurne kako da reaguju na lidersku ulogu koju su preuzele mlade žene, od kojih neke čak pozivaju na smrt Hamneja.
Hidžab simbol revolucije
Hidžab, koji žene u Iranu danas spaljuju na lomačama, postao je centralni simbol morala za režim nakon revolucije 1979. Tadašnji ajatolah Ruholah Homeini tada je poručio ženama da budućnost islamskog pokreta zavisi od njihove podrške te prizvao sliku hidžaba kao simbola revolucije. Žene su bile toliko ključne za revoluciju da je Homeini, kad mu je predloženo da zabrani ženama da dolaze na skupove, rekao da je izbacio šaha uz pomoć njih i da nema problema u njihovom pojavljivanju.
– Ako islamska revolucija nema drugi rezultat sem pokrivanja žena, onda je to dovoljno za revoluciju kao takvu – rekao je jednom.
A izgleda da je trenutna administracija to prigrlila. U avgustu je iranski Štab za promociju vrline i prevenciju poroka (Setad-PV) čak objavio dokument na 119 strana u kojem se iznose detalji politiko nošenju hidžaba. Način na koji je ta politika sprovođena postao je “varnica”. Mahsa Amini, čija smrt sada prijeti da potrese iranski režim iz korijena, privedena je upravo zbog “nepravilnog nošenja hidžaba”.
Nove generacije
Sada je došlo do, kako je to opisao Vintur, “kulturne kontrarevolucije” koju je ponekad teže zaustaviti nego političke ustanke sa liderima.
Akademik Šahindoht Harazmi rekla je ove nedelje za “Etemad” da je oko 80 odsto Iranaca rođeno nakon revolucije i ima mentalitet ere interneta u kojem poraz nije opcija. Ona je istakla da moderne Iranke “žele da same biraju šta da nose i šta da ne nose, da same odlučuju šta će raditi a šta neće”.
– Četrdeset godina ljudi su se suočavali sa restrikcijama na to da prave zabave, budu zajedno, slave i budu srećni, a ta ograničenja su se gomilala jedno na drugo i manifestovala se u formi protesta. U stvari, ovi protesti nisu samo protesti ove generacije, već simbol svih ograničenja koja su se stvarala u političkom i društvenom kontekstu tokom mnogo decenija – rekla je Harazmi.
Iranski pesnik Fatemeh Šams rekla je da je ova generacija “veoma drugačija od one iz ’80-tih”.
– Njihova mašta i težnje su drugačije. Moja generacija nikad ne bi mogla ni da zamisli da se izađe na ulice i da se prave lomače za velove. Ovo je čin političkog samoubistva koje islamska republika čini targetiranjem ove generacije – ocijenila je.
Egzistencijalna prijetnja režimu
Analitičari kažu da je prijetnja koju demonstranti predstavljaju egzistencijalna za režim i da je jedan od najvećih izazova sa kojima se suočila islamska republika za više godina.
– Ovo su uglavnom veoma, veoma mladi ljudi, mlađa generacija koja je očigledno potpuno izgubila vjeru da se ova islamska republika može reformisati. Oni se odvajaju od prethodne generacija koja je nastojala da reformiše sistem iznutra. Čini se da ova nova generacija uopšte ne vjeruje u to – rekla je CNN-u Trita Parsi, izvršna potpredsjednica Instituta Kvinsi.
Ajatolah Ali Hamnei po prvi put je komentarisao proteste u ponedeljak, kad je za njih okrivio “Sjedinjene Države, okupirajući lažni cionistički režim (Izrael) i njihove “plaćenićke agente i iranske izdajice u inostranstvu”. Takođe je razjasnio da će režim blokirati želju demonstranata za promjenom. Dan ranije, iranski poslanici iskazali su na sjednici parlamenta vjernost ajatolahu i zahvalili se policiji.
CNN navodi da trenutni protesti mogu da kraja da se uguše ili prosto da izgube na zamahu. Ali, analitičari smatraju da Iran može da očekuje još jedan talas demonstracija u mjesecima koji dolaze.
– Protesti prevazilaze društvene granice, okupljajući mnogo šire slojeve iranskog društva nego što smo vidjeli godinama. Ali, oni pate od istih nedostataka od kojih su patili i prethodni pokreti u Iranu. Prije svega, od nedostatka vođstva. Veoma je teško održati pokret koji će na duge staze baciti režim na koljena bez koordinacije i vođstva – istakao je Ali Vaez, direktor Iranskog projekta Međunarodne krizne grupe.
Ipak, demonstranti deluju sve smeliji, uviđajući priliku za promene koja bi mogla brzo da nestane, prenosi Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu