Šta ljude koji su u svijetu stekli fakultetske diplome, master i doktorske titule, motiviše da se vrate u BiH?
Na ovo pitnje pokušala je da odgovori Ana Andrlova u svom master radu, koji je odbranila na Fakultetu društvenih nauka na čuvenom Karlovom Univerzitetu u Pragu.
Odliv mozgova ili bijeg ljudskog kapitala jedan je od najvećih problema u postdejtonskoj BiH i jedna od najvećih kočnica za ekonomski razvoj zemlje, konstatuje mlada Čehinja.
Ako bi se vratili visoko obrazovani migranti, oni bi mogli donijeti pozitivan preokret u BiH. Iako ova vrsta migracije sve više privlači pažnju istraživača iz različitih akademskih i neakademskih oblasti, većina njih pojednostavljeno posmatra motivaciju povratnika, svodeći je na čisto ekonomske podsticaje – navodi Ana Andrlova.
Ona je u svom radu opisala složene faktore koji su podstakli obrazovane ljude da se iz bijelog svijeta vrate u BiH. U sklopu istraživanja je prošle jeseni boravila u Banjaluci, Mostaru, Tuzli i Sarajevu i razgovarala sa 33 akademca povratnika u dobi od 22 do 44 godine. Zaključila je da je kod većine njih u pitanju bila kombinacija tri faktora: ambicija u vezi s karijerom, porodičnih razloga i izboru načina života.
– Većina ispitanika se vratila kako bi uravnotežili svoje životne sklonosti iz sfera karijere, porodičnog života i životnog stila, dok se neki pozivaju na emocionalne razloge. Drugi važan nalaz je da se ponekad odluka o povratku ne zasniva na promišljenosti, već na intuiciji – navela je mlada Čehinja u svom master radu.
Evo nekih zanimljivih odgovora koje su naveli ispitanici, visokoobrazovani stručnjaci, koji su se u BiH vratili iz SAD, Turske, Japana, ili Zapadne Evrope.
- “Nisam htjela da se svaki dan vrćam u prazan stan.”
- “Čim su me pozvali vratila sam se, kao da sam samo čekala taj poziv. Možda bi bilo pametnije da sam ostala u SAD i prihvatila ponudu da radim za Majkrosoft, ali ipak se ne kajem.”
- “Nisam htio da budem šarafić u sistemu. U svojoj zemlji imam više mogućnosti da pokažem šta znam.”
- “Nisam htjela da počinjem sve ispočetka. Ovdje bar znam jezik i poznajem ljude i prilike.”
- “U inostranstvu bih bio više kao neki dobro plaćeni robot, u svojoj zemlji mogu biti mnogo više od toga”.