Napravili smo odličan posao. Riječ je o 700 miliona evra koja će do kraja juna biti opertivna za entitete i Brčko district – rekao je Tegeltija.
On je istakao da su razgovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) bili dobri jer se ušlo u priču o kreditu od 165 miliona evra, a završena je sa 330 miliona evra.
– Nažalost, upali smo u tragičnu priču raspodjele novca među entitetima, a dodala se i raspodjela unutar Federacije BiH (FBiH), odnosno između Vlade FBiH i kantona. Pokazali smo tako sebičnost, jer smo Brčko distriktu prepolovili sredstva sa dva na jedan odsto, Republika Srpska je sa 49 odsto došla na 38 odsto i sada je situacija da imamo novac na računu Centralne banke i teku kamate. Nerazjašnjeni odnosi hrvatskih i bošnjačkih ministara su preslikavanje odnosa iz FBiH i žao mi je što smo blokirani – dodao je Tegeltija.
On je naglasio da još ne postoji spremnost da sredstva budu raspodijeljena.
– Ne mogu da razumijem da li postoji strah u Centralnoj banci BiH ili je opstrukcija, ali još ne postoji spremnost da sredstva budu raspodijeljena. Obavio sam mnogo razgovora i pokušao da pojasnim situaciju, ali, nažalost, nema spremnosti da se ovo uradi i zabrinjavajuća je činjenica da sredstva stoje na računima Centralne banke BiH – izjavio je Tegeltija za Radio Republike Srpske.
Prema njegovim riječima, ne postoji nijedan razlog zašto se sredstva ne dijele.
On je podsjetio da je prva stvar Savjeta ministara u ovom vremenu bila da obezbijedi dovoljno vremena zdravstvenom sektoru.
– To je urađeno odlukama koje su se odnosile na kretanje i obezbjeđivanje određene humanitarne podrške. Drugi posao je bilo pitanje snabdijevanja, jer su u jednom trenutku granice bile zatvorene i zato je bilo neophodno uspostaviti slobodan transport roba, pogotovo ključnih, a treće pitanje je bilo obezbjeđivanje finansijske podrške za entitete i kantone i tu je napravljen odličan posao – naglasio je Tegeltija.
On je rekao da je kriza takvog obima, da će još da traje i da humanitarna pomoć ne može riješiti problem u BiH.
– Zahvalan sam svima ko nam je pomogao, ali to je zanemarljivo, osim sredstava Evropske komisije, međunarodnih finansijskih institucija i onoga što moramo sami uraditi. Sve do sada što smo dobili dijeljeno je u skadu sa procentom raspodjele, osim novca od MMF – naveo je Tegeltija.
On je rekao da je potrebno sankcionisati sve koji su zloupotrijebili procedure prilikom nabavke roba u vremenu virusa korona.
Govoreći o radu Savjeta ministara u proteklih pet mjeseci, Tegeltija je naveo da je zadovoljan radom za vrijeme pandemije virusa korona, ali i da su sa mrtve tačke pomjerene evropske integracije.
– U ovom periodu smo uradili sve što je bilo u našoj nadležnosti i ono što su zahtijevali entiteti, Brčko distrikt i kantoni. Završili smo i posao koji se odnosio na finansijski sektor. Uspjeli smo da se ništa ne čeka zbog Savjeta ministara – naveo je Tegeltija.
On je ukazao da je proces ekonomskog oporavka na početku, da će dio toga biti Savjet ministara, a da je najveći teret na vladama entiteta.
Nema razloga da se budžet ne usvoji
Predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija rekao je da se budžet zajedničkih institucija BiH za ovu godinu može usaglasiti do 31. maja i uputiti u parlamentarnu proceduru na usvajanje.
On je ocijenio da nema razloga da se budžet ne usvoji i da će njegov okvir ostati isti, uz dogovor o načinu trošenja sredstava.
Tegeltija je podsjetio da su on i srpski ministri u Savjetu ministara glasali protiv budžeta koji je ranije predložen, jer njegova struktura nije odgovarala tadašnjoj situaciji u vezi sa pojavom virusa korona.
On je rekao da održavanje lokalnih izbora ne zavisi od toga da li će budžet BiH biti usvojen ili ne, jer Savjet ministara može donijeti posebnu odluku o finansiranju izbora, za šta ima sredstava.
– Govoreći da neće biti izbora ako nema budžeta, neki traže izgovor u smislu da izbora ne bude ili da oni što više budu prolongirani jer očekuju da poprave svoju političku situaciju. Znam i da neko može glasati protiv odluke Savjeta ministara o finansiranju, ali tada se pokazuje ko je za, a ko protiv izbora. Čini mi se da to niko ne želi – istakao je Tegeltija.
Kada je riječ o ekonomskom oporavku u BiH od posljedica virusa, Tegeltija je za Radio Republike Srpske naveo da će prvi kvartal možda biti blago pozitivan kada se govori o rastu BDP, drugi vrlo negativan i sa znatnim padom, a treći kvartal u okvirima blagog pada.
– Koliko će biti brz ekonomski oporavak i koliko će biti duboka kriza zavisi od završetka procesa u vezi sa zdravstvenim sektorom i koliki stepen krize će se dešavati u EU i u zemljama zapadnog Balkana – naglasio je Tegeltija.
On je naveo da će se BiH susresti sa velikim problemom pada potražnje i investicija, navodeći da nije pristalica smanjivanja plata, jer bi, kako kaže, “svako smanjenje privatne potrošnje usporilo naš rast”.
Tegeltija je istakao da BiH mora napraviti veće investicije od planiranih, te da bi bilo dobro napraviti neku vrstu novog plana na nivou BiH da se pridobiju investitori.
– Investicioni ciklus, na primjer, u infrastrukturi je od izuzetne važnosti. Dakle, pokušaćemo da zajednički kreiramo jedan program sa entitetskim vladama, prije svega, da bismo podstakli investicioni ciklus i da on povuče cijelu privrednu aktivnost u BiH – objasnio je Tegeltija.
On je rekao da je put približavanja BiH ka EU zaustavljen prije više od godinu dana, iako postoji aktivizam, prije svega, šefa Delegacije EU u BiH Johana Zatlera da se BiH na tom putu pokrene.
Kada je riječ o 14 prioriteta iz izvještaja Evropske komisije da bi BiH stekla status kandidata za članstvo u EU, Tegeltija je istakao da je Komisija za evropske integracije BiH, kao dio sistema Mehanizma koordinacije, zadužena da pripremi akcioni plan za njihovu realizaciju.
– Zadužili smo tu komisiju da utvrdi i metodologiju za izradu programa približavanja EU i to će pokazati našu spremnost da idemo dalje prema evrointegracijama. Dobro je da smo odredili rokove i kontrolne datume u kojima je to potrebno uraditi – rekao je Tegeltija.
On je zahvalio Evropskoj komisiji za planiranje pomoći BiH za saniranje posljedica virusa korona.
– Tu je 80 miliona evra pomoći i tek ćemo definisati način upotrebe tog novca koji će u suštini otići preko entiteta do lokalnih zajednica i kantona. Takođe, dobili smo sredstva za makrofinansijsku pomoć od 250 miliona evra od čega će prva tranša ili 50 odsto sredstava biti isplaćeno bez uslova krajem juna, najkasnije u prvoj polovini jula. Druga polovina će biti u prvom kvartalu naredne godine, ali tu će biti određeni i definisani određeni uslovi – rekao je Tegeltija.
Kada je riječ o predloženom Zakonu o izboru sudija Ustavnog suda BiH i stavu Republike Srpske da se strane sudije u tom sudu zamijene domaćim, Tegeltija je napomenuo da je to, između ostalog, i jedan od stavova Evropske komisije.
– Stav Bošnjaka je da nije vrijeme za takvu odluku i tom logikom biće teško donijeti pomenuti zakon u parlamentu BiH. Mi smo šansu za to propustili prošle sedmice na Ustavnopravnoj komisiji Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH kada je glas Dragana Mektića iz SDS-a presudio da taj zakon dobije negativno mišljenje. Sutra će se glasati i ako to mišljenje komisije dobije podršku u Predstavničkom domu, Zakon o izboru sudija Ustavnog suda neće ući u procedure – rekao je Tegeltija.
On je rekao da je pogrešno što je prethodni saziv Savjeta ministara migrantsku krizu tretirao samo kao humanitarno pitanje, ističući da su ilegalne migrancije prije svega ozbiljno bezbjednosno pitanje o čemu govori niz negativnih primjera koji su se, između ostalog, dešavali na području Bihaća.
Tegeltija je rekao da su bezbjednost građana, njihove imovine i uslova života ispred onoga što su migranti, te dodao da je važno zatvoriti granice BiH za njihov ulazak.
– Onaj ko nema identifikacione dokumente, ne može se slobodno kretati po BiH. Mora biti u pritvoru dok ne saopšti svoje podatke ili dok to mi ne utvrdimo. Da li će svi organi BiH biti spremni na takvu odluku, ostaje da vidimo. Ali ako dozvolimo da BiH postane spavaonica za migrante susrešćemo se sa ozbiljnim problemima, pa i onima da će nas naši zapadni prijatelji posmatrati kao nesigurno područje. To BiH ne treba ni ekonomski ni bezbjednosno. Pritisak toliko migranata ne možemo izdržati – pojasnio je Tegeltija.
Govoreći o osnivanju migrantskog kampa u srpskom selu Lipa, Tegeltija je naveo da je obaveza policije Unsko-sanskog kantona da zaštiti stanovnike tog mjesta u FBiH.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu