S obzirom da bogate zemlje sve više vakcinišu osjetljivu populaciju, čini se da se odnos između broja zaraženih i smrtnih slučajeva smanjuje. Sada je fokus na tome da naučimo da živimo sa virusom i na podacima koji će nam pomoći da se izbjegne novo zaključavanje.
– Moguće je da ćemo doći u fazu toga da pratimo samo broj hospitalizovanih – rekla je Dženifer Nuco, epidemiolog iz Resurnog centra za korona virus na Univerzitetu Džon Hopkins.
Prije nego što je otpočela kampanja za vakcinaciju u Velikoj Britaniji, SAD-u i Evropi porast slučajeva se gotovo uvijek pretvarao u nagli porast broja hospitalizovanih i umrlih. Opterećenje zdravstvenih sistema ostavilo je liderima mali izbor – mogli su samo da ograniče normalan život, poremete ekonomiju i primoraju ljude sa drugim zdravstvenim problemima da odlože liječenje svog stanja.
Sada naučnici i političari očekuju da vide da li će obim vakcinacije da konačno prekine taj ciklus. Situacija u Velikoj Britaniji pruža najbolji test slučaj do sada.
Oko 46 odsto ukupne populacije Velike Britanije je u potpunosti vakcinisano, što je pomoglo da smrtnost na dnevnom nivou dođe na najniži nivo još od prošlog ljeta. Ipak, slučajevi delta varijante korona virusa, koja se lakše širi i prvi put je identifikovana u Indiji, gotovo da su se udvostručili tokom protekle nedjelje, objavljeno je u petak. Samim tim i hospitalizacija je češća, iako većina tih pacijenata nije skroz vakcinasana.
Premijer Boris Džonson u ponedeljak je odložio kraj mera zatvaranja za četiri nedelje kako bi što više odraslih stiglo da primi drugu dozu vakcine, s obzirom da podaci pokazuju da dve doze značajno povećavaju zaštitu i od novog soja virusa. Čak i ako se virus i dalje bude širio među djecom i nevakcinisanim mlađim pacijentima, pravi test kampanje imunizacije svodiće se na pitanje hoće li broj hospitalizacija i smrtnih slučajeva ostati nizak, piše Blic Žena.
Ako tako bude, kovid bi konačno mogao više da počne da liči na sezonsku bolest poput gripa, a manje na pandemiju kojom nije moguće upravljati. To je cilj političkih lidera.
– Čilj nam da je da živimo sa ovim virusom kao što živimo sa gripom – rekao je britanski ministar zdravlja Met Henkok prošle nedjelje tokom zasedanja parlamenta.
Broj hospitalizacija na 100 hiljada ljudi najviše je opao među vakcinisanim grupama u Engleskoj. Naučnici su istakli da će poređenje prevage Kovida nad gripom, koji godišnje ubije oko 650 hiljada ljudi, postato važno mjerilo za narednu jesen i zimu. Kovid je od početka 2020. godine odneo viuše od 3, 8 miliona života, ali zemlje koje su sprovele vakcinisanje trebalo bi da budu sposobne da se nose sa povremenim pojavama korona virusa, baš kao što to rade sa gripom.
U znak pandemijskom optimizma – ili pak umora – oko polovina američkih država smanjilo je učestalost objavljivanja kovid podataka. Florida o tome izvještava samo jednom nedjeljno.
U velikom dijelu svijeta, međutim, zdravstveni službenici još uvek ne skidaju pogled sa toga koliko slučajeva na dan imaju. Kina i Tajvan smanjili su nove infekcija gotovo na nulu, ali nedostatak vakcina znači da se čak i mala žarišta moraju tretirati kao velike prijetnje.
Na Tajvanu, nakon jednogodišnje relativno mirne situacije i jednocifrenih slučajeva na dnevnom nivou, broj dnevnih infekcija tokom maja je porastao na čak 723. Vlada je zatvorila prostore za zabavu i ograničila je okupljanje u zatvorenom na pet ljudi kako bi suzbila širenje virusa. Spora vakcinacija učinila je Tajvan osetljivim i pogodnim za nagli porast slučajeva.
– Kada pogledamo Tajvan, koji je do sada bio najbolji od najboljih, on podvlači koliko su ranjive zemlje koje ne vakcninišu. Neće moći da se opuste sve dok ne budu mogle da vakcinišu građane u većoj mjeri – rekla je Nuco.
Čak i među vakcinisanom populacijom, brojevi slučajeva ostaju važni. Što više virus cirkulipe, veća je šansa da može da mutira u sojeve koji su smrtonosniji ili otporniji na postojeće vakcine.
Ljudi koji su zaraženi delta varijantom imaju više nego duplo veću šansu da završe u bolnici od onih sa alfa sojem, pokazalo je istraživanje škotskih naučnika. Iako se varijante mogu uspešno kontrolisati vakcinama, prijetnja zdravstvenim sistemima postoji čak i od malog skoka slučajeva ako virus mutira u ozbiljnije varijante.
Doći do nula slučajeva nije realno, čak ni u zemljama koje su u velikoj meri vakcinisale svoje stanovništvo. Većina je zemalja prihvatila stvarnost mutacije drugih virusa, poput gripa, i modifikovala vakcine zavisno od novih sojeva. To će vjerojatno biti slučaj i s korona virusom.
– Moramo da živimo sa činjenicom da će biti novih varijanti. To je nešto što se uvek dešava u pozadinji – zaključio je Mark Bagelin, epideiolog sa Imperijal Koledža u Londonu.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu