Tegeltija je izrazio uvjerenje da će BiH ubrzo imati dovoljno vakcina za građane, te podsjetio da su odluku o načinu nabavke vakcine donijeli zajedno svi u BiH u saradnji sa Svjetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) na preporuku ljudi zaduženih za zdravstveni sektor.
– Uz saglasnost vlada entiteta i Savjeta ministara opredijelili smo se da uđemo u globalni sistem Kovaks jer je naše stanovište, to ponavlja i SZO, da vakcina treba biti globalno vlasništvo i da samo na taj način možemo riješiti ovaj globalni problem. Drugi naš izbor snabdijevanja bio je dogovor sa EU i kroz ta dva sistema smo vrlo jasno dogovorili više od dva miliona doza vakcina za građane BiH. Za to smo obezbijedili finansijska sredstva, lance snabdijevanja i sve što je potrebno u tako velikom obimu. U trenutku kad su se te odluke donosile, bila je procjena da je to najbolji izbor – pojasnio je Tegeltija.
On je dodao da je i preovladavalo stanovište da se treba fokusirati na vakcine koje će odobriti SZO i Evropska agencija za lijekove.
– Poslije se pokazalo da su najvažniji igrači u ovom poslu vakcinu pretvorili u čisto trgovačku tržišnu robu i da će ‘Kovaks’ usporiti snabdjevanje. Najveću, čini mi se, cijenu promjene načina raspodjele je platila EU. Iako je u samom početku pandemije EU djelovala malo zbunjeno i donosila neke nepopularne odluke, poslije je to ispravljeno i mislim da će problemi u narednim sedmicama biti prevaziđeni – naglasio je predsjedavajući Savjeta ministara za mazagin “Dani”.
On je podsjetio da je “Fajzer” obećao da bi do kraja marta mogao da isporuči jednu količinu vakcina koje nisu iz sistema “Kovaks”, te da očekuje u skorom vremenskom periodu oko 27.000 ovih vakcina.
Tegeltija je rekao da ne postoji tehnički problem uvoza vakcina, njihovog čuvanja, transporta, niti finansijskih sredstava za njihovu kupovinu, te da je u ovom trenutku objektivni problem što vakcina nema dovoljno da mogu da se kupe.
Osvrćući se na ekonomske posljedice pandemije virusa korona, Tegeltija je naglasio da su mnogi zakoni u nadležnosti entiteta i da je u toj sferi intervencija i pomoć sa nivoa BiH mnogo manja.
– Ali svakako redovno pratimo i radimo sve ono što je potrebno zajednički da uradimo, sve do naše odluke da sredstva koja smo u budžetu planirali za podršku privredi, ustupimo entitetima. Napravljeni su grejs periodi za plaćanje kredita, entiteti su dali garancije pa su privredni subjekti povukli nova kreditna sredstva kako bi održali proizvodnju, ali to su tereti koji stoje i koje će privreda u jednom trenutku morati da plati, tako da moramo procijeniti i biti spremni da intervenišemo u dijelu zaštite domaće proizvodnje, odnosno sektora koji mogu biti ugroženi nelojalnom konkurencijom – rekao je on.
Tegeltija je podsjetio da je prošle godine obezbijeđeno oko 42 miliona KM preraspodjelom u budžetu zajedničkih institucija.
– Od ta 42 miliona dva smo odvojili za transport, skladištenje i čuvanje vakcina, cjelokupni teret tog posla smo preuzeli na zajedničke institucije. Od preostalih 40 miliona, 13 smo direktno dali zdravstvenom sektoru, kliničkim centrima u Sarajevu, Tuzli, Banjaluci, Mostaru i bolnici u Brčkom. Ostala smo stavili na raspolaganje entitetima koji su ih u značajnijoj mjeri takođe dali zdravstvenom sektoru – ukazao je on.
Prema njegovim riječima, u Nacrtu budžeta za 2021. nisu planirana sredstva za tu namjenu i to je bio jedan od razloga zašto ministri iz Republike Srpske i on, kao predsjedavajući, nisu glasali za taj budžet.
– Bili smo spremni da razgovaramo o manjem iznosu, ali naše je stanovište da zaista nije dobro da ne planiramo bar 50 odsto sredstava koja smo imali jer će 2021. godine potrebe biti najmanje jednake onima u 2020, ako ne i veće – ocijenio je Tegeltija.
Na pitanje zašto Savjet ministara ne koristi više mehanizme da pomogne privredi, Tegeltija je rekao da instrumenti koje imaju su u oblasti spoljnotrgovinske i carinske politike, a u oblasti indrektnih poreza su podijeljeni sa entitetima.
– Procjena je bila da sve kratkoročne intervencije u Zakonu o indirektnim porezima donose više štete nego dobroga. U oblasti carinske politike svake godine oslobađamo carine uvoz određenih komponenti, a smatram da BiH od svog osnivanja do danas nije dovoljno iskoristila mehanizam koji govori o zaštiti domaće proizvodnje – pojasnio je on.
Nažalost, dodao je Tegeltija, tu uvijek postoji problem zato što se ne postigne konsenzus.
– Ja sam protiv zatvaranja granica, suviše smo mali da bi mogli biti zatvorena ekonomija, ali mislim da bi neke naše sektore mogli bolje zaštititi ukoliko bi bilo konsenzusa unutar BiH, jer u jednom dijelu BiH imate ljude koji se bave primarnom proizvodnjom, s druge strane imate prerađivače koji nisu posebno zainteresovani za primarnu proizvodnju sve dok imate neograničen i slobodan uvoz – rekao je Tegeltija.
Budžet može biti usvojen do kraja marta
Tegeltija je izjavio da budžet, pogotovo zajedničkih institucija, nije dokument u kojem ima nekih ozbiljnih manevarskih prostora za promjene i da se, ako bude dobre volje i saglasnosti, može usvojiti do kraja marta.
Tegeltija smatra da se budžet BiH ne usvaja na vrijeme zbog komoditeta koji postoji u Zakonu kojim je definisano da privremeno finansiranje može da traje beskonačno.
– To je zaista presedan. Dok god imate taj komoditet u kojem možete da usvojite ili ne usvojite budžet a da se sve dalje finansira, imaćemo ovu situaciju u kojoj se opušteno ponašaju i oni koji predlažu i oni koji ga usvajaju – pojasnio je on.
Tegeltija je ocijenio da stavljanje tačke o povjerenju Savjetu ministara na dnevni red parlamenta, svjesni da to ne može da se izglasa, pravi veliku štetu svima.
– Postoji mnogo tačaka o kojima postoji saglasnost, recimo oko MMF-a, puta u evropske integracije, mnogo nekih životnih pitanja kojima se bavimo, finansiranje infrastrukturnih projekata, ali najveći problem u BiH je što oni koji obavljaju političke funkcije, oni koji su u medijima, insistiraju na temama o kojima ne postoji saglasnost. Mi smo društvo u kojem apsolutno insistiramo na tačkama u kojim postoji problem, a sve što nam je zajedničko zanemarujemo kao da uopšte ne postoji – konstatovao je Tegeltija.
Da bi se riješile stvari o kojima ne postoji saglasnost, rekao je on, potrebno je potrošiti mnogo energije, napominjući da je rješavanje životnih problema teško, komplikovano, jer se ne rješavaju sami od sebe.
On je za sarajevski magazin “Dani” rekao da je razočaran načinom komunikacije između MMF-a i vlasti BiH.
– Nikada se nije desilo da je MMF u svoje pismo stavio sve ono što su obaveze u sporazumu sa EU. I, sada, imate sporazume sa EU, neke stvari su vezane za rokove procesa pridruživanja, a onda neko ko bi trebalo finansijski da podrži reforme u BiH, to prenese u svoje pismo kao obavezu. Tako da je sad BiH dvostruko blokirana za iste stvari – naglasio je Tegeltija.
On je naveo da u tom pismu namjere ima nekoliko stvari koje ne korespondiraju sa postavljenim ciljem aranžmana sa MMF-om, te da je za neuspjeh pregovora duboko veći stepen odgovornosti na samoj Misiji, nego na vlastima u BiH.
Na pitanje da li je realno očekivati da BiH krajem ljeta očekuje kandidatski status, Tegeltija je rekao da jeste ukoliko EU bude imala razumijevanja prema BiH.
– Svi treba da znamo da kada govorimo o ključnih 14 prioriteta da je ljestvica visoko podignuta, ali jasno je rečeno da BiH treba da ispuni određene mjere koje će biti kredibilne za dobijanje kandidatskog statusa. Mi smo krajem prošle godine razgovarali o tome da postoje tri zakonska rješenja koja su uslov za kandidatski status i BiH će ih, uvjeren sam, riješiti do sredine godine – pojasnio je on.
Tegeltija je rekao da je usvojen Zakon o javnim nabavkama, ali čim se ušlo u 2021. godinu, već su počeli iz Brisela, a pogotovo iz Kancelarije Evropske komisije u Sarajevu, da postavljaju neke dodatne uslove u pokušaju prolongiranja te odluke za 2022. godinu.
– Ja sam prvi put govorio o datumu kada su komesari EU u Sarajevu rekli da je realno da u prvoj polovini 2021. BiH dobije kandidatski status. Siguran sam da BiH može to da uradi, ali u ovom trenutku nisam više siguran da li i EU stoji iza stavova koji su nama ovdje što zvanično, što nezvanično predstavljeni – rekao je Tegeltija.
On smatra da na BiH može pozitivno djelovati ukoliko odnosi EU i SAD budu bolji, ukoliko EU i dalje bude otvorena prema procesu proširenja, ali da uspjeh BiH zavisi od unutrašnjih odnosa i spremnosti da se radi na tome.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu