Nakon što je turski sud prije nedjlju dana poništio Ataturkovu odluku, Erdogan je brzo proglasio Aju Sofiju džamijom, a analitičari kažu da ovaj potez pokazuje koliko je on očajan da sačuva svoju popularnost među religioznim i konzervativnim glasačima koji su ga godinama držali na vlasti. Njihova snaga sada, međutim, vene, piše “NBC njuz”.
Erdogan je nekad slavljen zbog brzog razvoja i procvata turske ekonomije, ali te pohvale sada su ustupile mjesto brigama zbog uzdrmanog budžeta i, kako navodi kako navodi “NBC njuz”, “nesavršene demokratije” pojačane pandemijom korona virusa.
Prošle godine su takvi strahovi doveli do najvećeg političkog poraza Erdogana otkako je došao na vlast, a njegova Partija pravde i razvoja izgubila je kontrolu nad dva najveća grada na lokalnim izborima Ankari i Istanbulu. Poraz od opozicione Republičke narodne partije bolan je udarac za Erdogana koji živi u prestonici Ankari, dok je u rodnom Istanbulu nekad bio gradonačelnik.
Nesklona kritikama, vlada je pokrenula istragu opozicionih figura, sklonila izabrane gradonačelnika i pohapsila novinare tokom pandemije korona virusa, istovremeno usvajajući zakon o puštanju više desetina hiljada zarobljenika zbog Kovida-19.
– Turska je željela da bude deo demokratskog svijeta, ali ta priča je sada gotova – rekao je za “NBC njuz” Garo Pajlan (48), jedan od osnivača prokurdske Narodne demokratske partije, piše Blic.
– Erdogan ne može da da hljeb ljudima, pa daje više radikalizma muslimanskoj većini – dodao je on.
Iako je odluka o Aji Sofiji veliki simbol pobjede islama, Pajlan navodi da je to zatvorilo vrata budućnosti manjina u Turskoj i oduzelo im simbol poštovanja zbog diverziteta u zemlji. Pajlan, jermenski hrišćanin, sada više ne govori svojim sunarodnicima da ostanu u Turskoj.
“NBC njuz” ukazuje da je američki Senat prošle godine proglasio da genocidom masovna ubistva Jermena od strane Otomanske imperije početkom 1900-tih, što Turska snažno poriče. U svakom slučaju, prava manjina nisu bila dobro podržana ni na kraju Otomanskog carstva, a sa osnivanjem moderne Turske Kemal Ataturk je uspostavio nacionalistički pristup turskom identitetu koji je često bio u suprotnosti sa naporima za veća prava manjina.
Kurdi, koji čine skoro 20 odsto populacije, našli su se tako između sekularnih i islamističkih nacionalista, a mnogi se plaše da će zemlja skliznuti u građanski rat ako se pojave glasovi za samoupravu. Ova brojka vodila je mnoge Erdoganove nacionalističke politike, ali analitari ukazuju da su isto radile i prijetnje njegovoj moći iz redova Narodne demokratske partije, koja je ušla u parlament po prvi put 2015. i sprečila da Erdoganova stranka dobije većinu. To je njega navelo da se udruži sa ultranacionalističkom Partijom nacionalističkog pokreta.
Erdoganove pristalice kažu da je on povećao prava i životni standard Kurda i da su mnogi glasali za njegovu partiju. Pajlan, međutim, smatra da će vjerovatno ići u zatvor kad više ne bude član parlamenta sa imunitetom.
Elmira Bajrasli, Amerikanka turskog porijekla i direktorka programa globalizacije na koledžu Bard, kaže da odluka o Aji Sofiji predstavlja Erdoganovu “odbranu” spram rastućih izazova, uključujući nove stranke koje nastaju iz njegove AKP.
– Pretpostavljam da će biti samo još gore. On je očajan da zadrži vlast – ističe Bajrasli.
Drugi su, međutim, manje uzbuđeni oko promene statusa crkve u džamiju. Američki Stejt department je saopštio da je “razočaran” tom odlukom, dok je turska vlada podsetila na Erdoganov govor prošle nedjelje, kad je rekao da će Aja Sofija biti otvorena “i za lokalne stanovnike i za strance, muslimane i nemuslimane”.
Pajlan se plaši da će ta istorijska odluka navući kritike na muslimane, jer je hrišćanima oduzet sveti simbol njihove istorije.
– To će uvećati tenzije između muslimana i hrišćana – kaže on.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu