Mašina nazvana “gvozdena pluća” iz ranih 1900. bio je jedini način da se Polu, tada dječaku, spase život, a na neobične okolnosti brzo je morao da se navikne, prenosi Blic.
Od tada može da gleda samo u ogledalo iznad svoje glave.
– Nije bitno da li možete da se pomjerite ili ne. Nije važno da li možete da dišete ili ne. I to je ono što ja radim. Ja samo živim život – rekao je Aleksandar.
Mehanizam mijenja pritisak zbog čega njegova pluća rade.
Hiljade djece živjelo je u metalnim kanisterima prije nego što je pronađena vakcina protiv polia. Aleksandar je jedan od nekoliko pacijenata koji i danas žive na ovaj način. Kao zarobljenik mašine, vremenom je počela da mu se i dopada.
– Kada se osjećam usamljeno, depresivno ili nesrećno, ova mašina mi pomaže da se izborim sa tim – rekao je on.
Kasnije je naučio da dio vremena diše bez uređaja, a dobio je i diplomu pravnika, nakon čega je otvorio i kancelariju.
Međutim, u 74. godini ponovo je postao “zarobljenik” kutije.
Aleksander i dalje pronalazi snagu da napiše svoju autobiografiju, sa olovkom u ustima.
Još uvek ima puno planova.
– Nekada razmišljam o tome da uzmem brod i odem, da stavim svoja “gvozdena pluća” na brod i isplovim. Zašto da ne? Želim da vidim Evropu – iskren je on.
Aleksander se nada da će mu se jednog dana i ova želja ispuniti.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu