U mnogim zemljama minimalne zarade iznose 50 odsto prosječnih i ne osiguravaju uslove za normalan život.
S minimalnom platom od 208 evra, što je negdje oko 1,20 evra po satu, radnici u BiH su na samom evropskom začelju po visini minimalca.
Institut za ekonomsko i socijalno istraživanje EU-a u svom izvještaju za mart 2018. upozorava kako je početkom ove godine u državama članicama Evropske unije zabilježeno prosječno povećanje minimalnih zarada od 4,4 odsto.
U zapadnoj Evropi stanovništvo u prosjeku zarađuje osam evra po satu. Prednjači Luksemburg s 11,55 evra, dok je najmanja zarada u Belgiji, 9,47 evra po satu.
Druga skupina zemalja su one s minimalnom zaradom od tri do pet evra po satu, a tu se ubrajaju Slovenija (4,84 evra), Španjolska (4,46 evra), Malta (4,31 evro), Portugal (3,49 evra) i Grčka (2,30 evra).
Treća skupina su zemlje istočne Evrope, gdje su minimalne plate ispod tri evra po satu Bugarska 1,57, Turska 2,53, Ukrajina 0,74 i Moldavija 0,68 evra. Tu se ubraja i Srbija s 1,58 eura, koliko se navodi u izvještaju.
Zanimljivo je i da je Evropska trgovinska unija predložila da zakonske minimalne zarade budu takve da mogu osigurati minimalni životni standard i da budu najmanje jednake iznosu od 60 odsto nacionalne prosječne plate. Međutim, da bi se ostvario taj ambiciozni cilj, potrebno je značajno povećanje minimalne zarade u većini zemalja Evrope.
Promatrano statistički, u BiH je odnos prosječne i minimalne plate u postocima na nivou Njemačke.
Naime, u Njemačkoj, gdje je minimalna cijena rada 8,84 evra, minimalac je 46,7 odsto ispod prosjeka, dok je u BiH prosječna plaća 438 evra, minimalac je 47,5 odsto ispod prosjeka.
No, u BiH nije problem odnos minimalne i prosječne plate. Ako se usporedi minimalna satnica Luksemburga, kao države s najvećom satnicom, i BiH, ispada da Luksemburžanin zaradi za sat koliko građanin BiH ne može za cijeli radni dan, piše vecernji.ba.
U BiH je problem što prosječna plata ne može pokriti ni polovinu potrošačke košarice četveročlane porodice, dok minimalna ne može pokriti ni troškove hrane, što u ostatku Evrope nije slučaj. Koliko smo zaista siromašni, posebno u poređenju s građanima EU, potvrđuju i mnoge analize koje su pokazale da se naša prehrana uglavnom temelji na jeftinijim i “sitim” namirnicama.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu