Možete da nas pratite
i putem aplikacije za
Besplatno na

POSLJEDICE DRAKONSKE MJERE PRIŠTINE Stručnjaci izračunali koliko bi Srbija MOGLA DA IZGUBI zbog blokade trgovine sa KiM

Biznis
Autor:

Foto: N. Božović/RAS Srbija

Srbija bi mogla da pretrpi štetu od oko 22 miliona evra zbog povećanja carina na 100 odsto za robu koju plasira na tržište Kosova, kao i zbog insistiranja prištinskih vlasti da na deklaracijama proizvoda piše “Republika Kosovo” zbog čega je trgovina potpuno blokirana.

Ovo je gruba računica stručnjaka po kojoj će, ako se ovako nastavi, do kraja godine izvoz robe iz Srbije na Kosovo biti manji za oko pet odsto u odnosu na 2017. godinu.

Najviše izvozili vodu, šećer, ulje, pšenicu

Naime, ukupan promet robe sa Kosovom iznosio je 2017. godine 464,1 miliona evra, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Isporuke u južnu srpsku pokrajinu iznosile su 442,3 miliona evra. Ako se blokada prometa sa Kosovom nastavi do kraja ove godine, a s obzirom na procjenu pada izvoza od oko pet odsto, to znači da će do kraja ove godine on iznositi samo 420 miliona evra.

Ako se uzme u obzir to da svake godine promet između Srbije i Kosova raste za oko pet odsto i da se očekivalo da će do kraja 2018. iznositi oko 500 miliona evra, gubitak je mnogo veći. Tu se onda radi o 80 miliona evra, koliko iznosi razlika između očekivanih 500 miliona evra i najvjerovatnijeg scenarija od oko 420 miliona evra vrijedne isporuke robe iz Srbije na Kosovo.

Prvog dana nakon rasta carina sve poskupilo

Inače, Srbija je u 2017. godini, prema podacima PKS, najviše isporučivala Kosovu vodu (običnu i gaziranu), bijeli šećer, jestivo ulje od suncokreta, pšenicu, bezalkoholna pića, motorni benzin, gasna ulja, preparate za pranje i čišćenje, krovne crijepove od keramike, kao i električnu energiju.

Kosovo nije ni potpisnica CEFTA, već UNMIK

Da je “ponašanje” Prištine grubo kršenje pravila CEFTA sporazuma istakla je urednica magazina Biznis i Ekonometar Radojka Nikolić. Ona je izjavila da je odluka o uvođenju takse od 100 odsto za robu iz Srbije i BiH grubo kršenje CEFTA sporazuma. Nikolićeva je podsjetila da Kosovo nije čak ni potpisnica CEFTA, već je u njeno ima potpisnik UNMIK, odnosno privremene institucije.

– Sve što Priština sada radi je grubo kršenje pravila CEFTA sporazuma koje je, zamišljeno kao centralnoevropsko slobodno tržište, formirano još 1992. godine kako bi se zemlje pripremile za ulazak u EU tako što će se stvoriti slobodna, skoro bescarinska trgovina. CEFTA nema mehanizam za izlazak država potpisnica iz CEFTA – navela je Nikolićeva.

Kako je rekla, kontinuirano postoje problemi sa brašnom, pa sa mlijekom, i da godinama postoje necarinske barijere.

– Reakcija Brisela je takva da je potpuno ostavila bez valorizacije – istakla je Nikolićeva.

Na aktuelna dešavanja reagovala je Njemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija). Oni ističu da su saglasni sa stavom visoke predstavnice EU Federike Mogerini i osuđuju očigledno kršenje CEFTA izazvano odlukom privremene vlade Kosova o povećanju takse na robu iz Srbije i BiH na 100 odsto.

Kršenje CEFTA pogubno za privredu

– U okviru “Berlinskog procesa” u julu 2017. godine na Samitu o Zapadnom Balkanu u Trstu postignut je dogovor o jačem ekonomsom povezivanju i stvaranju regionalnog ekonomskog područja Zapadnog Balkana, uprkos različitim državnim politikama. Jačanje regionalne ekonomske saradnje i uspostavljanje osnove za održivi ekonomski rast osnovni su ciljevi definisani “Berlinskom deklaracijom”. Uvođenje mjera Prištine predstavlja udaljavanje od ciljeva definisanih upravo “Berlinskom deklaracijom” i one najviše pogađaju ljude na Kosovu čiji su životni troškovi ovom odlukom značajno uvećani – ističu u AHK.

Do septembra vrijednost izvoza 369 miliona evra

Prema najnovijim podacima Privredne komore Srbije, u razmjeni sa Kosovom 2018. godine imali smo trend rasta u plasmanu od 8,2 odsto, zaključno sa septembrom 2018. godine. Kako navode u PKS, to bi značilo da bismo do kraja godine ostvarili plasman od blizu 500 miliona evra.

Tako je ukupan promet robe sa Kosovom u periodu januar – septembar 2018. godine iznosio 369,2 miliona evra, dok su isporuke proizvoda iznosile 349,6 miliona evra. Nabavke su iznosile 19,6 miliona evra, a u razmjeni robe ostvaren je suficit od 329,9 miliona evra.

(Blic)

Možete da nas pratite i putem aplikacije za Android ili iPhone/iPad.
Možete da nas pratite i na Facebook stranici

IZDVAJAMO