Društvo

PRIJETI LI NOVA EPIDEMIJA Sudar malih boginja i korone JAKO OPASAN

U toku prošle godine u Srbiji je zabilježen značajan pad broja vakcinisanih protiv malih boginja, zaušaka i rubeola (MMR vakcina), što bi moglo ozbiljno da zakomplikuje aktuelnu epidemiološku situaciju.

PRIJETI LI NOVA EPIDEMIJA Sudar malih boginja i korone JAKO OPASAN
FOTO: SASCHA STEINBACH/EPA

Naime, podaci Instituta za javno zdravlje “Batut” govore da je u toku prethodne godine obuhvat MMR vakcinom u Srbiji iznosio samo 88 odsto.

Poređenja radi, u 2018. godini taj procenat bio je 93,4 odsto. Ipak, preporuka Svjetske zdravstvene organizacije glasi da je neophodan obuhvat imunizacije od 95 odsto kako bi se stvorio kolektivni imunitet i izbjegla epidemija malih boginja.

Imunitet

Epidemiolog i specijalista za imunizaciju prim. dr Tomislav Radulović smatra da ovaj pad obuhvata MMR vakcinom u 2019. nije beznačajan.

– Male boginje spadaju u bolesti koje se najlakše prenose. Zbog toga je potrebno više od 95 odsto vakcinisanih. Za druge bolesti je dovoljan obuhvat i do 70 odsto da se stvori kolektivni imunitet. U slučaju malih boginja teško je stvoriti kolektivni imunitet sa manje od 90-95 odsto vakcinisanih – kaže za Blic dr Radulović.

Podvlači da su male boginje izuzetno ozbiljno oboljenje.

– Na 1.000 oboljelih dešava se jedan do dva smrtna slučaja, dok će nekoliko slučajeva imati doživotna mentalna ili motorna oštećenja. Između 10-15 odsto oboljelih dobiće gnojno zapaljenje srednjeg uha, a pet, šest odsto imaće pneumoniju, odnosno zapaljenje pluća – ističe dr Radulović.

Ipak, ne očekuje da će pad broja vakcinisanih izazvati epidemiju malih boginja.

– Još nema dovoljno inficiranih koji bi bili okidač za epidemiju. To može da se desi kod nekih grupacija gdje ima prilično nevakcinisanih, recimo kod naših Roma. Prošla epidemija je krenula tako – podsjeća on.

Pročitajte još

Antivakcinalni lobi

Naime, do 2013. godine broj vakcinisanih MMR u Srbiji je iznosio više od 90 odsto, ali se u naredne četiri godine kretao između 81-85 odsto. Zbog toga smo se tokom 2017-2018. godine suočili sa najvećom epidemijom morbila u 21. vijeku.

To je bila posljedica snažnog uticaja antivakcinalnog lobija i brojnih teorija zavjere koje su ulile strah u kosti ljudima i izazvale nepovjerenje, prije svega u MMR vakcinu. Ovo cjepivo je u primjeni gotovo 50 godina, a postalo je ozloglašeno nakon dovođenja u vezu sa autizmom.

– Posljednjih godina u svijetu je urađeno više stotina studija koje dokazuju da MMR vakcina ne može da dovede do autizma. Prosto, autizam se obično otkriva oko prvog rođendana djeteta, a upravo se prva doza MMR vakcine prima sa navršenom prvom godinom, te se zbog toga povezuje, ali je nauka to davno odbacila – napominje dr Radulović.

Dodaje da su najbolje atenuirane žive vakcine, kakva je MMR, te dvije doze daju gotovo doživotni imunitet kod 97 odsto vakcinisanih.

– Onaj ko je nevakcinisan i dođe u kontakt sa malim boginjama ne može da izbjegne ozbiljnu kliničku sliku. Ne vakcinišu se samo ona djeca koja imaju izričite kontraindikacije, prije svega imunodeficijentne osobe ili ipak oni koji su alergični i pokazuju takozvanu anafilaktičnu reakciju na neku od komponenti vakcine.

FOTO: ALEKSANDAR DIMITRIJEVIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: ALEKSANDAR DIMITRIJEVIĆ/RAS SRBIJA

Udruženi kovid i morbile

Epidemiolog Radulović kaže da je teško dati odgovor šta bi se desilo ako se dijete koje ima male boginje u isto vrijeme inficira kovidom, ali sigurno da bi došlo do ozbiljnijih komplikacija.

– Djeca koja se zaraze kovid infekcijom imaju blažu kliničku sliku jer što im je imuni sistem dobar. Međutim, male boginje obaraju imuni sistem. Ako bi dijete imalo male boginje i desi se koinfekcija sa kovidom, to bi vjerovatno dovelo do novih komplikacija. Svakako, oni koji imaju udružene bolesti imaće oštećen imunitet, te će borba biti otežana – objašnjava sagovornik.

Blizu 6.000 oboljelih i 15 umrlih

Nakon 20 godina, prvi smrtni ishod od malih boginja u Srbiji zabilježen je u decembru 2017. godine. Do kraja aprila 2018. godine prijavljeno je još 14 smrtnih ishoda. Prema podacima Instituta “Batut”, od oktobra 2017. do avgusta prošle godine u Srbiji je registrovano 5.798 slučajeva malih boginja. Većina njih (94 odsto) nije bila vakcinisana, najmlađa oboljela osoba bila je stara 15 dana, a najstarija je imala 71 godinu.

Posljednji slučaj malih boginja u Srbiji zabilježen je u Boru u junu prošle godine.