Elmedina kaže za Avaz da je od juče popila šaku tableta a posebno je boli što joj niko nije došao kući ispred firme u kojoj je njen Muradif radio da joj izrazi saučešće.
Nesreće se događaju i to je moguće. Ali taj čovjek kod kojeg je moj muž radio zna da mi imamo kćerku s posebnim potrebama, zna da nam je novac potreban, jer smo gradili i kuću. Moj muž je demobilisani borac. U penziji je, a morao je da radi. Nemam ništa protiv vlasnika firme, ali osjećam bol samim tim što nije došao, ni izrazio žaljenje, nije pružio ruku podrške makar jednom riječju da mu je žao čovjeka koji je bio vrijedan radnik – kaže kroz suze Elmedina Đogo.
Pojašnjava da ne želi nikoga da optužuje niti da krivi.
– Izgubila sam muža i želim da kažem ono što me boli. On će uvijek ostati uz nas bez obzira što ga fizički nema. Ali ostaće mi ogormna bol zbog nemara, zbog neljudskog ponašanja nekoga od koga to nisam očekivala. Nikada ništa nisam imala protiv tog čovjeka. I njemu je bilo teško, ja to razumijem, ali mogao je poslati sinove, prijatelje, bilo koga. U svom jadu čekam. Ako bi se slučajno desilo da neko od njih dođe da mi izrazi saučešće, da vidim i kod njih tu bol što mog Muradifa nema, bilo bi mi malo lakše – govori drhtavim glasom Elmedina Đogo.
Otkriva nam da joj je inspektor MUP KS rekao da se vlasnik firme obavezao da će joj donijeti muževe dokumente.
– Bila sam jutros u Bakijama, traže mi njegove dokumente, ličnu kartu, ja nemam ništa njegovo jer mi još ništa nisu vratili. O čemu se tu sada radi ja zaista ne znam. Ponavljam, moj Muradif je radio na crno. Ne tražim ništa. Zatvorim oči sinoć u neka doba, i onda ga vidim u onoj jami zatrpanog… Bilo bi mi lakše da ga vidim, ali ne daju mi ni to zbog korona virusa – kaže supruga stradalog radnika.
Na kraju je dodala da joj iznimno žao i momka koji je poginuo s Muradifom.
– Bio je mlad. Ama, ja da sam psa da našla na ulici, ja bih ga pokopala. A ne čovjeka ovako da tretiraju – kaže na kraju gorke ispovijesti za Avaz Elmedina Đogo.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu