Prema ovim podacima, ali i drugim relevantnim istraživanjima, Hrvatska ima jedno od najnerazvijenijih tržišta onlajn trgovine, ne samo u Evropi nego i na području Balkana. Informacije koje je objavio Tomaš Braverman iz Heureke, vodeće online trgovine u Češkoj i Slovačkoj, samo Srbija i Bosna i Hercegovina imaju nerazvijenije tržište e-trgovine od Hrvatske. Prema tome, potencijal rasta je ogroman i kada se gledaju razvijenija tržišta srednje Evrope poput Češke, Slovačke ili Poljske, a u odnosu na razvijena tržišta zapadne Evrope zaostatak iznosi nekoliko puta.
U Srbiji više od 1,8 miliona ljudi kupuje robu iz fotelje, a svaki deseti proizvod kupljen je preko interneta.
Zapadna Evropa je najveće tržište e-trgovine na kontinentu, sa otprilike 66 odsto (363 milijarde evra) ukupnog evropskog prometa onlajn maloprodaje. Slijedi južna Evropa sa 14 odsto (78 milijardi evra) i sjeverna Evropa sa 9 odsto (49 milijardi evra). Pri tome, sjeverni Evropljani imaju najveću potrošnju po e-kupcu (2.046 evra).
Najviša stopu internet kupovine u 2018. godini imali su Švajcarci (88 odsto), slijede Velika Britanija (87) i Danska (86), dok su najniže stope u Bugarskoj (31), Rumuniji (26) i Ukrajini (22).
Kada je u pitanju prekogranična online kupovina, odnosno kupovina u onlajn trgovinama u drugim zemljama, malteški e-kupci su na prvom mjestu u Evropskoj uniji (89 odsto), slijede Kipar (83) i Luksemburg (82).
Glavni direktor EuroCommercea Kristijan Vnasuer upozorava kako bi oni koji odlučuju o nacionalnim ekonomskim politikama u Evropi, kao i zvaničnici Evropske unije i regulatori, trebalo više da rade na unapređenju mogućnosti za onlajn trgovinu, da Evropa ne bi zaostajala za Kinom i SAD. On upozorava kako je evropsko tržište još uvijek pogodnije za trgovce izvan Evrope, a kod domaćih trgovaca izraženi su, između ostalog, problemi s naplatom PDV, označavanjem pošiljki u dostavi iz onlajn trgovina, ograničenjima distribucije robe.
(SeeBiz)
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu