Ja kada hoću da idem u Bosnu kod Zole mama zove bolnicu, odvedu me, daju mi injekciju, probudim se sa ljudima koji nisu psihički dobro, koji me štipaju, a medicinske sestre to ne zanima. Ja sam se i sama javljala, kada sam se osjećala da nisam dobro, imam te papire. A kada imaš jedan ili dva papira, onda se ne sluša pacijent, nego roditelji. Moja majka može da kaže da sam zapalila kuću, oni će da povjeruju rekla je Miljana.
– Vjerujte mi, kada bi Miljana sve ispričala, plakali biste od jutra do sutra, meni nije bilo dobro. Ja nikad nisam iznosio detalje. Tu ima i zatvaranja u sobe, vezivanje na psihijatriji, mnogih drugih stvari – ubacio se Marko Đedović.
Zatim je Miljana nastavila svoju priču, te otkrila da je sebi sa 13 godina željela da oduzme život, prenosi Blic.
– Ja moram da kažem jednu stvar. Meni se sa 13 godina sve skupilo, kada je baka umrla. Dok je ona bila živa moj život je bio idealan, ona je uvijek bila tu uz mene. Ja sam pokušala sa 13 godina da se ubijem, uzela sam kesu lekova. Našli su me na ulici, gdje sam popila sve što sam stigla, i pala, ljudi su zvali Hitnu pomoć, jedva su me spasili. Ja ne podnosim kad se moji roditelji svađaju, a tu sam nemoćna, ja pozovem policiju, oni dođu, mama odbrani tatu i sve se svali na mene, kažu da sam psihijatrijski bolesnik. Ja onda odem na ulicu, svašta mi je padalo na pamet, sjednem na prugu i čekam voz. Samo molim Boga da mi se nešto desi i kažem Bogu, bolje da umrem od neke bolesti, nego da samoj sebi to radim. To je bilo neizdrživo. Da nema Željka, ne bih imala nikakvu motivaciju, i Zola, jer njega volim. Ja sam u dubini duše mnogo nesrećna – rekla je Miljana.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu