Kaže ovo u razgovoru za Blic dr Zoran Vučinić, penzinisani epidemiolog iz Užica i dodaje:
– Jedino vakcinacija može da nam vrati život. Drugog načina nema. Maska i distanca su iznuđene mjere, prava epidemiološka mjera je vakcinacija bezbjednom i efikasnom vakcinom.
Tokom karijere učestvovao je u gašenju mnogih epidemija isključivo na terenu, u žarištima, a sebe voli da predstavi kao đaka operativne srpske epidemiološke škole i profesora dr Mladena Simića iz Niša. Bez obzira što još nije izvijesno kada će vakcina biti spremna za upotrebu, smatra dr Zoran Vučinić, Srbija pod hitno mora da formira ekspertski tim koji će da pripremi teren za vakcinaciju.
– Velika barijera u sprovođenju ove mjere je agresivno prisustvo antivakcionalnog lobija, odnosno antivaksera. Oni na prvi pogled djeluju kao raštimovani orkestar, ali koji velikom galamom pravi velike probleme. Ne znam da li znate, ali prošle godine SZO je taj lobi svrstala među 10 globalnih rizika po zdravlje čovečanstva, zajedno s ebolom, klimatskim promenama, HIV-om, pandemijskim epidemijama. Oni su veoma opasni jer nailaze na prazan teren na kome se mi bavimo nepotrebnim pitanjima i od njih pravimo primarne probleme. Zato na vrijeme moramo imati stručni tim ljudi koji se bavi imunizacijom koji će davati jasne, razumljive, precizne i prihvatljive informacije, a to se u prevodu zove poverenje. Ako to ne uradimo, antivakseri će završiti svoj posao. Narod će odbijati da se vakciniše. Pričam o laicima koji u galami antivakcionog lobija nalaze priču koja njima paše – kaže dr Vučinić.
Velika opasnost od antivaksera
– U tom rasklimatanom orkestru nalazi se šarolika grupa ljudi među kojima su ekstremni verski fanatici, frustrirane klimakterične estradne zvezde, propali političari, nesrećni ljudi koji su tu sebi našli medijum da ispolje neke svoje iluzione želje. To je nevjerovatna skupina ljudi koja nema ništa zajedničko osim što je protiv vakcine. Ne predstavljaju pokret koji se bori argumentima, nego im je teorija zavere na prvom mjestu i zbog toga su veoma opasni. Imaju mnogo prostora u medijima, ali i ja bih im ga dao jer ih treba tući argumentima. Pozvao bih antivaksere da kažu šta to oni imaju protiv, ali bi ih im suprotstavio pedijatre i specijaliste opšte medicine koji će dati najbolje podatke o djelotvornosti vakcine i ispričati da li su u karijeri imali negativnu pojavu i koju izazvanu vakcinom. Jedino se istinom treba boriti protiv antivaksera. Treba ih suočiti s ljudima kojima su svakodnevno u kontaktu s vakcinom.
Snagom znanja za čovječanstvo
– Svejedno je da li je vakcina kineska, ruska, američka, oksfordska… Svaka vakcina koja se pušta u upotrebu mora da ima međunarodni sertifikat koji garantuje da je efikasna i bezbjedna. Nije vakcina paradajz, da se kupuje na pijaci. Što se mene tiče, uzeo bih i albansku, samo da ima sertifikat. Farmaceutska mafija je naš termin i moramo da je demistifikujemo. Za farmaceutske kuće u ovom trenutku, a tako i na razvoju vakcine, rade najsposobniji i najumniji ljudi sveta. Da, farmaceutske kuće rade za profit, a njihovi stručnjaci za veliki novac, ali mi moramo da shvatimo da oni snagom svog znanja rade za čovečanstvo. To je nekada sa svojim stručnjacima i virusološkim ambulantama bio i “Torlak”.
Da se još zadržimo na vakcini, sve jači su glasovi o neophodnosti vakcinacije protiv gripa da ne bi došlo do sudara dva virusa. Koliko ljudi treba vakcinisati protiv sezonskog gripa da bismo s te strane bili mirni.
– Na to pitanje nemam odgovor. Nisam pristalica onih koji „italijanski scenario” dovode u vezu s istovremenim prisustvom sezonskog gripa i korone. Šta bi se desilo da se dva virusa sudare? Bukvalno, ne znam. Ne mogu ni da zamislim. U svakom slučaju, dobra je stvar što se povjerenje u vakcinaciju protiv sezonskog gripa vratilo, mi smo prošle godine naručivali dopunske količine vakcina da bismo zaštitili stanovništvo.
Mladi kao meta kritika
– Naš problem je i ishitrena kritika određenih populacija i uzrasnih grupa. Ljudi srednjih godina i stariji imaju izgrađen motiv zdravlja, oni vode računa. Mladi po prirodi stvari taj motiv nemaju. Oni su mladi, lijepi, lepršavi, u njihovom okruženju se ne dešava ništa dramatično. Nemojte ih odmah kritikovati ako neće da nose maske jer nemaju motiv zdravlja kao primarni. Moraju se uvažiti takve stvari da oštra kritika ne bi bila kontraproduktivna i dovela do prkosa, revolta, još većeg neprimjenjivanja mjera. Potrebno im je objasniti, ako treba i moliti ih da preuzmu dio odgovornosti i aktivno učestvuju u primjeni mjera.
Drugi talas
– U uspostavljanju nadzora nad epidemijom utiču i mnoge supkulturne karakteristike. Ta naša supkultura, a to su naši običaji oko svadbi, matura, rođendana, verskih obreda, dovela je do naglog proboja virusa i bila okidač za pojavu drugog talasa. Neznatno su uticali drugi događaji poput utakmica i protesta. Ne želim da pogrešno budem shvaćen, sam dan izbora nije bio rizičan, ali predizborni period je druga priča. Vjerovali ili ne, Užice ima više sala za svadbe nego cijela Norveška. Zato Norvežani ne obolevaju na svadbama nego na kruzerima. To je njihova supkultura. Zato je i element supkulture bitan u formiranju obavezujućih protivepidemijskih mjera.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu