Kako tvrde izvori lista, Kosovo se pokazuje kao konstruktivna strana, pa se jezik kazni odnosi samo na Beograd.
– Odbijanje Beograda će biti protumačeno kao podrivanje evropskih napora za uspostavljanje konačnog mira u regionu i usklađivanje sa ruskom destabilišućom politikom… EU će postepeno početi da isključuje Srbiju iz zajedničkih projekata i inicijativa, i tako sve do ekonomske i političke izolacije zemlje – navodi se u tekstu albanskog lista.
Dana 9. septembra 2022. godine Jens Plotner iz Njemačke i Emanuel Bone iz Francuske posetili su Prištinu i Beograd, zaduženi za veoma važnu misiju. Berlin i Pariz su već došli do zaključka da bez jake spoljne intervencije Kosovo i Srbija nikada neće postići dogovor o normalizaciji, a ako se to pitanje ostavi bez intervencije, Zapadni Balkan će se pretvoriti u rak za Evropu, kao i u moćnu destabilizujuću polugu u rukama Vladimira Putina.
Sastancima sa Aljbinom Kurtijem u Prištini i Aleksandrom Vučićem u Beogradu, prema konkretnom zahtjevu Berlina i Pariza, prisustvovao je samo Miroslav Lajčak, piše “Albanian Post”.
To je zato što, navodi list, u Berlinu i Parizu nije bilo prijatno da razgovaraju o tom pitanju, u prisustvu bilo kojeg nižeg zvaničnika, čak i najbližih saradnika Kurtija i Vučića.
– Na ova dva sastanka, Plotner i Bone (Makronovi i Šolcovi ključni ljudi za razvoj događaja u Ukrajini, ekvivalent Džejku Salivanu u SAD) iznijeli su stav svojih šefova da nakon ruske invazije na Ukrajinu, “sada živimo u novoj realnosti” i da razvoj događaja na Zapadnom Balkanu sada nosi šire geopolitičke implikacije. Kao rezultat toga, istaknuta je potreba da se prekinu neprijateljstva između Kosova i Srbije, i predstavljena je vizija šta bi mogao biti kompromis, kao međurješenje između maksimalističkih pozicija obe strane, ali i kao rešenje u funkciji unutrašnje kohezije EU i NATO – navodi list.
Novi okvir i epilog
– Na kraju tih konsultacija nakon sastanaka u Prištini i Beogradu, bilo je jasno, dodaje se, da je sadašnji proces dijaloga koji vodi Lajčak iscrpio svoj potencijal, pa je sada vreme za novi okvir koji pojačava postojeći dijalog, ali i daje epilog. Srbija od 2007. čvrsto stoji iza stava da nijedna vlada u Beogradu ne može da prihvati nezavisnost Kosova de jure, dok Kosovo stoji iza stava da samo uzajamno priznanje zaista rješava problem. Suština prijedloga Plotnera i Bonea bila je u tvrdnji da svaka strana može da zadrži svoje principijelne stavove, ali da se, u praktičnom smislu, dogovore oko nekih evropskih pravila koja će upravljati dobrosusjedskim životom, mirom, spokojem i saradnjom – navodi se u tekstu.
U krugovima odlučivanja koji su pripremili misiju Plotner-Bone, ali i među trećim stranama koje su podržale potrebu za takvom misijom, bilo je diplomata koji su brinuli o punoj tajnosti ove strategije potpune povjerljivosti, odnosno za to da se javnosti, i na Kosovu i u Srbiji, ništa ne ponudi, prije nego što se stvari iskristališu između strana, navodi list.
– Ovakav pristup je, kaže se, ocenjen kao pogrešan, jer su poznavaoci regiona, oni koji se regionom bave godinama i decenijama, “već znali da konačna odrednica nisu Kurti i Vučić, već javno mnjenje na Kosovu i u Srbiji”. Vođeni uvjerenjem da su obični građani, kako na Kosovu, tako i u Srbiji, umorni od statusa kvo, ove diplomate su bile ubijeđene da javno mnjenje neće ubiti ovaj projekat, kao neke od njihovih kolega koji su tek uključeni u region. Nažalost, puna naivnosti, predsednica Kosova Vljosa Osmani je ove diplomate opisala kao “fantomske organizacije” koje proizvode non-pejpere – piše list.
Dokument od 18. septembra
Još prije dolaska Plotnera i Bonea, jedan od ovih diplomata imao je zadatak da u jednom dokumentu sažme suštinu onoga što se mislilo i analiziralo u Berlinu i Parizu. Ovaj dokument treba da objasni logiku koja stoji iza nove vizije, logiku koja stoji iza potrebe za sekvencijalizacijom akcija, šta konkretno znači suštinska normalizacija, šta se očekuje od strana i od čega strane imaju koristi i koje mogu biti kazne? Sve je moralo biti rečeno sa malo reči, tek dovoljno da pokaže to da autor tog dokumenta posjeduje znanje iznutra o procesu, ali i dovoljno pažljivo da procesu ne nanese šteta. Tako bi centri kojima je namenjen mogli da odbiju dokument, ali ne i njegov sadržaj – navodi list.
Od kada je nakon 18. septembra, kada je “Albanian Post” objavio dokument, koji je u to vrijeme cirkulisao ograničeno, tok narednih događaja dokazao je teoriju ovih diplomata da se mišljenje na Kosovu i u Srbiji neće mobilisati protiv ovog projekta faktičke normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Naprotiv, umjerena reakcija mišljenja dala je krila svim kasnijim dešavanjima, uključujući i sadržajnije konsultacije između nekoliko prestonica – naglašava se u tekstu.
Putovanje od “fluidnog” do čvrstog
– Premijer Kosova Aljbin Kurti je nekoliko dana nakon objave u “Albanian Postu” izjavio da je francusko-njemački prijedlog u fluidnoj formi, da je sve još samo na nivou ideja. Bilo je potrebno četiri nedjelje razgovora sa Prištinom, Beogradom, ali i razgovora između evropskih prestonica, da bi se misli iz fluidnog stanja učvrstile kroz pisan dokument koji je predstavljen stanama. Ovaj dokument, odnosno francusko-nemački predlog, u koji je AP imao uvid, u suštini sadrži jednostavnu formulaciju, koja odražava poštovanje stavova strana – kaže se u tekstu.
Četiri pitanja
“Albanian Post” izdvaja četiri pitanja za koja smatra da su od interesa za javnost.
1) Na početku prijedloga okvir onoga što dokument objavljen 18. septembra definiše kao koegzistenciju Srbije i Kosova kao dvije odvojene političke i pravne realnosti, kao i potrebu da se Srbija i Kosovo razvijaju dobrosusjedske odnose na principu jednakih prava i obaveza. U tom duhu, postoji potreba da Kosovo i Srbija unaprede nivo trenutnog diplomatskog predstavništva u svojim glavnim gradovima.
2) Predlog u potpunosti odražava i tvrdnju dokumenta objavljenog 18. septembra u kojem se navodi da Srbija više ne treba da koči put Kosova ka članstvu u međunarodnim organizacijama, uključujući UN.
3) Dakle, odnosi Kosova i Srbije su vođeni logikom odnosa dvije nezavisne države, isključujući formalni čin priznanja. Mi se bavimo de fakto prihvatanjem a ne de jure priznanjem.
4) ZSO je deo ovog dokumenta samo u kontekstu obaveza nasleđenih iz prvog sporazuma, onog iz 2013. godine.
Sjledeći koraci
Nakon komentara i primedbi strana, medijatori će predstaviti završni dokument. Ova verzija će potom biti predstavljena široj javnosti.
Izvori “Albanian Posta” navode da će, ukoliko se postigne dogovor strana, biti organizovana svečana ceremonija potpisivanja sporazuma u važnoj evropskoj prestonici, gde je već potvrđeno učešće najviših evropskih i američkih zvaničnika.
Izvori AP takođe potvrđuju da je cilj da se to dogodi pre isteka godinu dana od početka rata u Ukrajini. Ako stvari budu išle prema planu, kako se navodi, obe strane će imati ogromnu ekonomsku i političku korist.
– Kao posebna nagrada za Srbiju, povećaće se posvećenost u skraćivanju vremena za članstvo u EU. Dakle, Njemačka i Francuska će se zalagati za to da EU što pre reši svoja unutrašnja pitanja i da bude otvorenija za članstvo Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Srbija će takođe imati poseban tretman kao ekonomski i politički partner Berlina i Pariza – piše list.
Kosovo će biti nagrađeno deblokadom puta ka NATO i EU, što je od vitalnog strateškog interesa za Kosovo. Ono će takođe imati velike koristi od ekonomskih inicijativa koje se mogu pokazati kao vitalne za ekonomski razvoj zemlje.
Uzajamno priznanje
– I kako se tvrdi, ništa se u ovom trenutku nije promijenilo. Kosovo i Srbija ne mogu da uđu u EU a da se uzajamno ne priznaju. Međutim, o tome će se razgovarati kada se stvore uslovi – navodi list.
Izvori “Albanian Posta” priznaju da se, u pogledu francusko-njemačkog predloga, koji strane sada imaju na stolu, Kosovo pokazuje kao konstruktivna strana, pa se jezik kazni odnosi samo na Beograd.
– Prijedlog se smatra realnim kompromisom, pa će odbijanje Beograda biti protumačeno kao podrivanje evropskih napora za uspostavljanje konačnog mira u regionu i usklađivanje sa ruskom destabilišućom politikom. Eskobar opisuje neuspjeh procesa kao izgubljenu priliku, ali u praksi to znači da će se Zapad u nekoliko faza ekonomski povući iz Srbije. Osim što više neće biti ulaganja i novih sredstava, uslediće i povlačenje sadašnjih investitora. EU će postepeno početi da isključuje Srbiju iz zajedničkih projekata i inicijativa i tako sve do ekonomske i političke izolacije zemlje. Na kraju, uprkos srpskom “ne”, Zapad neće napustiti Kosovo i preovladaće evropsko jedinstvo, u odnosu na Kosovo – naglašava se u tekstu.
Balkan postao evropsko pitanje
Izvori AP naglašavaju i da se, bez obzira na to ko je na vlasti u Moskvi ili Vašingtonu, na Balkan sada gleda kao na unutarevropsko pitanje, a ne kao na rusko ili američko pitanje, dodaje list.
Evropa je mnogo naučila od Trampovog predsjedništva, kao i od Putinove politike i delovanja. Evropa 2022. je već shvatila da mora da razmišlja geostrateškim terminima i da ima instrumente, rešenja, šargarepe, ali i veoma jake štapove u potpunosti “made in EU”, zaključuje se u tekstu Albanian Posta, prenosi Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu