Slična je situacija i sa već stasalim preduzećima koja žele da ulažu u projekte istraživanja, razvoja i inovacija, a koji su ključni za unapređenje konkurentnosti, ekonomski rast i povećanje zaposlenosti. Taj problem je naročito izražen u zemljama poput naše, gdje tržište tzv. rizičnog kapitala praktično ne postoji, a finansijski sistem je izrazito „bankocentričan“, odnosno banke su i dalje glavni izvor finansiranja za većinu preduzeća.
U Srpskoj za sada nema nijednog investicionog fonda rizičnog kapitala na koje bi se mogli oslonoviti inovativni poslovni poduhvati, mada je njihov značaj za razvoj preduzetništva u tranzicionim zemljama veliki.
Fondovi rizičnog kapitala ulažu u preduzeća koja nisu javna, odnosno ne kotiraju na berzi, i inovativna preduzeća koje obećavaju brzi rast i ostvarivanje prednosti u odnosu na konkurenciju, ali imaju i visok rizik, u zamjenu za udio u vlasništvu. Takođe se mogu pojaviti i kao kreditori. Dakle, ovi fondovi novac prikupljen od privatnih investitora ulažu, uz očekivanje da će ostvariti visoke godišnje povrate na svoju investiciju – objašnjava Miodrag Jandrić, član Komisije za hartije od vrijednosti RS.
Prednosti
On je nedavno učestvovao i u radu foruma održanog u Banjaluci sa ciljem da se sagledaju mogućnosti za unapređenje mehanizama finansijske podrške za početnike u poslovanju, sa posebnim osvrtom na podršku kroz fondove rizičnog kapitala.
– Ovi fondovi mogu da budu šansa u daljem razvoju RS imajući u vidu da imaju mala zakonska ograničenja pri ulaganju, da mogu uspješno da finansiraju mala i srednja preduzeća u osnivanju i nova preduzeća, a posebno sektor informacionih tehnologija. Korist od osnivanja i poslovanja fondova rizičnog kapitala je višestruka. Naime, inovativne poslovne ideje mladih ljudi imale bi efikasnu finansijsku podršku pri njihovoj realizaciji, uticali bi na jačanje konkurentnosti preduzeća i dobila bi know-how u poslovanju. S druge strane, ovo bi imalo pozitivne efekte na dalji razvoj privrede i inovativnih ideja, smanjenje nezaposlenosti i podizanje nivoa konkurentnosti preduzeća u RS – ističe Jandrić.
Po njegovim riječima, osnivanje ovih fondova zavisi u velikoj mjeri od interesa vlasnika kapitala, koji za investiranje u ove fondove imaju veoma fleksibilne zakonske mogućnosti u smislu da imaju niz prednosti u poslovanju fonda kao što su niski troškovi poslovanja, nema banke depozitara, manje obaveze koje se odnose na izvještavanje, mnogo manja ograničenja pri ulaganju i drugo.
Jedna od prepreka u razvoju fondova rizičnog kapitala je svakako i to što je potražnja za ovim načinom finansiranja još mala, jer ni preduzetnici nisu upoznati s takvom vrstom finansiranja.
Studija
Kako bi se podstakao razvoj tržišta rizičnog kapitala, kroz aktivnosti Evropske mreže preduzetništva, Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća će u ovoj godini izraditi i studiju razvoja fondova rizičnog kapitala u RS.
Ova agencija je i inicirala razgovore o mogućnostima razvoja ovog tržišta u Srpskoj, kroz projekat „Accelerator“, koji sufinansira EU kroz Interreg Dunavski transnacionalni program.
– Na nedavno održanom forumu zaključeno je, između ostalog, da je normativni i institucionalni okvir koji je u RS izgrađen u proteklom periodu adekvatan za sadašnji stepen razvoja preduzetničkog ekosistema, a da je za razvoj tržišta rizičnog kapitala potrebno iskoristiti značajne mogućnosti koje se nude prvenstveno kroz veću regionalnu prisutnost evropskih i drugih investicionih fondova. Takođe, tržište kapitala je neophodno razvijati istovremeno na strani ponude i tražnje, razvijati svijest preduzetnika o mogućnostima koje nudi tržište rizičnog kapitala i omogućiti umrežavanje sa regionalnim inicijativama – kaže direktor RARS Marinko Đukić.
Izvoz
Jedan od primjera početnika u poslu koji je djelimično iskoristio mogućnost novih tipova finansiranja je osnivač zanatske pivare „Gorštak“ iz Banjaluke Nikola Galić. Ideju da dio novca za pokretanje proizvodnje prikupi uz pomoć „crowdfunding“ platforme dobio je, kaže, od sličnih poduhvata u Hrvatskoj.
– Na taj način smo skupili negdje oko 4.000 KM, što je bilo dovoljno da kupimo dio opreme, ne i da finansiramo pokretanje proizvodnje, ali je meni važnije bilo to i kao neki alat da ispitam ideju, da vidim kako će ljudi reagovati na nju. Reakcije su bile super, pa smo onda odlučili da krenemo sa tim, i to tako što sam ja prodao stan i uložio u posao. Do nekih ozbiljnijih sredstava ovakvim poduhvatima je zaista teško doći i zato se nadam da će biti nekih fondova da ulažu u tu netipičnu privredu, u ovoj nekoj rizičnoj fazi – kaže Galić.
To je posebno važno, dodaje, jer su nedavno počeli i sa izvozom piva u Švajcarsku, zbog čega će morati da šire kapacitete u toku ove godine.
– To je opet velika cifra koju teško da od banaka možemo dobiti na osnovu postojećeg obima proizvodnje i imovine koju pivara ima – kaže on.
Zakonski okvir
– Prema Zakonu o investicionim fondovima, ovi investitori nazivaju se kvalifikovanim investitorima u fondove rizičnog kapitala i predstavljaju investitore koji na osnovu važeće dozvole posluju kao investicioni ili penzioni fond, kao društvo za upravljanje investicionim ili penzionim fondom, kao banka, ili kao osiguravajuće društvo ili kao brokersko društvo, i sva druga pravna ili fizička lica, s tim da neto vrijednost imovine tih društava i fizičkih lica prelazi 3 miliona KM i koji za potrebe ulaganja u određeni investicioni fond raspolažu gotovim novcem u iznosu od najmanje milion KM – objašnjava Miodrag Jandrić.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu